Нови састанак Русије и Америке о СВЕМИРУ! Ево како изгледа будућност сарадње ова два гиганта

Пре свега, треба нагласити да је реч о политичкој и дипломатској посети. Овакви сусрети се планирају унапред и одобравају на највишем нивоу, поготово у условима „врућег рата“, у коме обе стране учествују на територији Украјине. Ово је први овакав састанак још од 2018. године, када је Дмитриј Рогозин угостио Џима Брајденстајна на Бајконуру. Рогозинова планирана узвратна посета САД-у — тада се није искључивала ни могућност његовог личног сусрета са Илоном Маском, била је предвиђена за јесен-зиму 2018–2019, али је пропала због противљења америчког Сената. Наиме, тадашњем шефу „Роскосмоса“, који је био под санкцијама, није дозвољен улазак у САД, упркос његовом залагању за равноправну сарадњу у космосу.

Ни наредни директор „Роскосмоса“, Јуриј Борисов, није наишао на отворена врата у НАСА-и — сматрало се да би такав састанак био политички непримерен у јеку Специјалне војне операције. Уместо тога, комуникација се свела на телефонске разговоре. Садашња америчка администрација, у другом мандату Доналда Трампа, показује већу спремност за сарадњу, па је и посета актуелног шефа „Роскосмоса“, Дмитрија Баканова, постала изводљива.

У том контексту, не игра значајну улогу што је с америчке стране састанак водио вршилац дужности, тек две недеље на тој функцији, док НАСА већ годинама пролази кроз турбуленције у руководству јер тамо се директори мењају чак чешће него у „Роскосмосу“. Шон Дафи, у сваком случају, не доноси коначне одлуке: и зато што је привремени кадар, и зато што је, пре свега, представник ставова Беле куће. Дакле, сама чињеница да су се после година тишине састали представници двеју агенција — посебно у доба када су контакти били готово потпуно замрзнути током администрације Џоа Бајдена — има велику симболичку тежину.

Повод за сусрет био је јубилеј мисије „Сојуз–Аполо“, која је реализована усред најхладнијих година Хладног рата. Могли су тада, иако су им нуклеарне ракете биле уперене ка престоницама. Ако је тада било могуће наћи заједнички језик, поручује нам овом посетом Дмитриј Баканов, могуће је и данас. Други повод јесте лет руског космонаута на америчком свемирском броду — што је јасна порука да је заједничко решавање изазова корисније и ефикасније. Посебно у светлу сукоба између Трампа и Маска, као и потпуне зависности НАСА-е од милијардера када је реч о лансирању астронаута. Познато је да се Боеингов „Старлинер“ поново осрамотио — следећи лет биће без посаде, искључиво с теретом. Не желе да ризикују.

Посета делегације „Роскосмоса“ тако постаје још један елемент руске дипломатије у јеку Специјалне војне операције.

Зашто ратовати, када можемо заједно освајати свемир? Међународна свемирска станица је последњи велики пројекат у којем још увек сарађују Русија и САД. После ње — све је неизвесно.

Зато су техничке теме гурнуте у други план. Ипак, из изјава које су пратиле састанак, посебно се издвајају две кључне информације. Специјални изасланик председника Русије за свемир, Сергеј Крикалев — кога је „Газета.Ру“ прошле године практично спасла од отказа у „Роскосмосу“ — изјавио је да су руска и америчка страна прелиминарно постигле договор о продужењу рада МКС-а до 2030. године.

Влада Русије је 2023. одобрила коришћење руског сегмента до 2028. године, с планом да крајем 2027. или почетком 2028. пошаље у орбиту први модул нове руске орбиталне станице (РОС). САД су тада продужиле рад свог сегмента до 2030, уз потенцијално коришћење до 2032. Баканов је пред новинарима поновио датум 2028, али је, као директор, везан одлукама владе. Крикалев, као председников изасланик, био је искренији.

С обзиром на дипломатски карактер посете, било би бесмислено да се све сведе на разговор о затварању МКС-а. Потребна је позитивна агенда која отвара простор за даљу сарадњу.

У том смислу посебно се издваја изјава Баканова да су се на састанку разматрале могућности шире сарадње — како по питању руске орбиталне станице, тако и у оквиру мисија у дубоки свемир.

Из свега се може закључити да би, уз успешан исход преговора и сагласност осталих партнера, пројекат МКС могао бити продужен до 2030, а потенцијално и до 2032–2035. године. Истовремено, руски пројекат орбиталне станице био би отворен за редефинисање у случају да САД пристану да сарађују на стварању нове заједничке станице — својеврсне МКС-2. Такав пројекат Трамп би могао представити као личну дипломатску победу, „заменивши“ га у јавности за подршку Украјини.

За Русију би огроман успех било укључивање земаља БРИКС-а у пројекат МКС-2. Тиме би нова станица заиста постала међународна. 

Носилац друге велике свемирске мисије човечанства — лета на Марс — јесте Илон Маск. Ако до сусрета с њим и дође, биће то иза затворених врата, незванично. Слично као што се некада са Маском у тајности састајао и бивши шеф руске свемирске агенције, Владимир Поповкин. Дмитрију Баканову је важно да покаже да је руска индустрија спремна и способна да учествује у Масковом марсовском пројекту. У супротном, Маск ће га реализовати самостално — и тиме заувек престићи руску пилотирану космонаутику.

И ту лежи кључна препрека за руску страну — има ли она чиме да привуче Илона Маска? Русија у овом тренутку има само два адута: технологију нуклеарног свемирског погона и дугогодишње искуство у космичкој медицини.

Превео са руског портала газета.ру Огњен Петровић