Novi sastanak Rusije i Amerike o SVEMIRU! Evo kako izgleda budućnost saradnje ova dva giganta

Pre svega, treba naglasiti da je reč o političkoj i diplomatskoj poseti. Ovakvi susreti se planiraju unapred i odobravaju na najvišem nivou, pogotovo u uslovima „vrućeg rata“, u kome obe strane učestvuju na teritoriji Ukrajine. Ovo je prvi ovakav sastanak još od 2018. godine, kada je Dmitrij Rogozin ugostio Džima Brajdenstajna na Bajkonuru. Rogozinova planirana uzvratna poseta SAD-u — tada se nije isključivala ni mogućnost njegovog ličnog susreta sa Ilonom Maskom, bila je predviđena za jesen-zimu 2018–2019, ali je propala zbog protivljenja američkog Senata. Naime, tadašnjem šefu „Roskosmosa“, koji je bio pod sankcijama, nije dozvoljen ulazak u SAD, uprkos njegovom zalaganju za ravnopravnu saradnju u kosmosu.

Ni naredni direktor „Roskosmosa“, Jurij Borisov, nije naišao na otvorena vrata u NASA-i — smatralo se da bi takav sastanak bio politički neprimeren u jeku Specijalne vojne operacije. Umesto toga, komunikacija se svela na telefonske razgovore. Sadašnja američka administracija, u drugom mandatu Donalda Trampa, pokazuje veću spremnost za saradnju, pa je i poseta aktuelnog šefa „Roskosmosa“, Dmitrija Bakanova, postala izvodljiva.

U tom kontekstu, ne igra značajnu ulogu što je s američke strane sastanak vodio vršilac dužnosti, tek dve nedelje na toj funkciji, dok NASA već godinama prolazi kroz turbulencije u rukovodstvu jer tamo se direktori menjaju čak češće nego u „Roskosmosu“. Šon Dafi, u svakom slučaju, ne donosi konačne odluke: i zato što je privremeni kadar, i zato što je, pre svega, predstavnik stavova Bele kuće. Dakle, sama činjenica da su se posle godina tišine sastali predstavnici dveju agencija — posebno u doba kada su kontakti bili gotovo potpuno zamrznuti tokom administracije Džoa Bajdena — ima veliku simboličku težinu.

Povod za susret bio je jubilej misije „Sojuz–Apolo“, koja je realizovana usred najhladnijih godina Hladnog rata. Mogli su tada, iako su im nuklearne rakete bile uperene ka prestonicama. Ako je tada bilo moguće naći zajednički jezik, poručuje nam ovom posetom Dmitrij Bakanov, moguće je i danas. Drugi povod jeste let ruskog kosmonauta na američkom svemirskom brodu — što je jasna poruka da je zajedničko rešavanje izazova korisnije i efikasnije. Posebno u svetlu sukoba između Trampa i Maska, kao i potpune zavisnosti NASA-e od milijardera kada je reč o lansiranju astronauta. Poznato je da se Boeingov „Starliner“ ponovo osramotio — sledeći let biće bez posade, isključivo s teretom. Ne žele da rizikuju.

Poseta delegacije „Roskosmosa“ tako postaje još jedan element ruske diplomatije u jeku Specijalne vojne operacije.

Zašto ratovati, kada možemo zajedno osvajati svemir? Međunarodna svemirska stanica je poslednji veliki projekat u kojem još uvek sarađuju Rusija i SAD. Posle nje — sve je neizvesno.

Zato su tehničke teme gurnute u drugi plan. Ipak, iz izjava koje su pratile sastanak, posebno se izdvajaju dve ključne informacije. Specijalni izaslanik predsednika Rusije za svemir, Sergej Krikalev — koga je „Gazeta.Ru“ prošle godine praktično spasla od otkaza u „Roskosmosu“ — izjavio je da su ruska i američka strana preliminarno postigle dogovor o produženju rada MKS-a do 2030. godine.

Vlada Rusije je 2023. odobrila korišćenje ruskog segmenta do 2028. godine, s planom da krajem 2027. ili početkom 2028. pošalje u orbitu prvi modul nove ruske orbitalne stanice (ROS). SAD su tada produžile rad svog segmenta do 2030, uz potencijalno korišćenje do 2032. Bakanov je pred novinarima ponovio datum 2028, ali je, kao direktor, vezan odlukama vlade. Krikalev, kao predsednikov izaslanik, bio je iskreniji.

S obzirom na diplomatski karakter posete, bilo bi besmisleno da se sve svede na razgovor o zatvaranju MKS-a. Potrebna je pozitivna agenda koja otvara prostor za dalju saradnju.

U tom smislu posebno se izdvaja izjava Bakanova da su se na sastanku razmatrale mogućnosti šire saradnje — kako po pitanju ruske orbitalne stanice, tako i u okviru misija u duboki svemir.

Iz svega se može zaključiti da bi, uz uspešan ishod pregovora i saglasnost ostalih partnera, projekat MKS mogao biti produžen do 2030, a potencijalno i do 2032–2035. godine. Istovremeno, ruski projekat orbitalne stanice bio bi otvoren za redefinisanje u slučaju da SAD pristanu da sarađuju na stvaranju nove zajedničke stanice — svojevrsne MKS-2. Takav projekat Tramp bi mogao predstaviti kao ličnu diplomatsku pobedu, „zamenivši“ ga u javnosti za podršku Ukrajini.

Za Rusiju bi ogroman uspeh bilo uključivanje zemalja BRIKS-a u projekat MKS-2. Time bi nova stanica zaista postala međunarodna. 

Nosilac druge velike svemirske misije čovečanstva — leta na Mars — jeste Ilon Mask. Ako do susreta s njim i dođe, biće to iza zatvorenih vrata, nezvanično. Slično kao što se nekada sa Maskom u tajnosti sastajao i bivši šef ruske svemirske agencije, Vladimir Popovkin. Dmitriju Bakanovu je važno da pokaže da je ruska industrija spremna i sposobna da učestvuje u Maskovom marsovskom projektu. U suprotnom, Mask će ga realizovati samostalno — i time zauvek prestići rusku pilotiranu kosmonautiku.

I tu leži ključna prepreka za rusku stranu — ima li ona čime da privuče Ilona Maska? Rusija u ovom trenutku ima samo dva aduta: tehnologiju nuklearnog svemirskog pogona i dugogodišnje iskustvo u kosmičkoj medicini.

Preveo sa ruskog portala gazeta.ru Ognjen Petrović