Нови сукоб на помолу? Трамп шаље војску, бродове и дронове - Мадуро под све већим притиском
Најнови потез Вашингтона изазвао је талас реакција и спекулација о правим политичким намерама иза њега.
Сједињене Америчке Државе последња два месеца спроводе највеће војно распоређивање у Карипском мору у последњих неколико деценија, шаљући у то подручје ратне бродове, бомбардере, борбене авионе, маринце, дронове и шпијунске летелице.
У региону је идентификовано најмање десет америчких војних бродова, укључујући разараче са вођеним ракетама, амфибијске јуришне бродове и бродове за допуну горивом, док сателитски снимци потврђују присуство бомбардера Б-52, који су извели "демонстрације бомбардерских напада" у близини обале Венецуеле.
Поред њих, примећени су и шпијунски авиони П-8 Посејдон, стелт ловци Ф-35 и хеликоптери специјалних снага, што указује на високу оперативну спремност америчких јединица.
Званични Вашингтон тврди да је ово распоређивање део борбе против трговине дрогом и "наркотерористичких мрежа" које, како наводе, оперишу из Венецуеле.
Америчка војска саопштила је да је у више акција пресрела и уништила мање бродове за које тврди да су превозили дрогу, али до сада није пружила доказе о идентитету страдалих ни о пореклу пловила.
То је изазвало бурне реакције у региону и отворило питање легалности операција које се одвијају без мандата Уједињених нација или сагласности венецуеланске владе.
Бројни аналитичари оцењују да се иза америчких тврдњи о „рату против дроге“ крије политичка кампања застрашивања са циљем да се подрије режим председника Николаса Мадура и изазове раскол у његовом војном и политичком окружењу.
- Ово није борба против наркотика, већ класична демонстрација силе - оцењује Кристофер Сабатини из лондонског тинк-тенка "Четам хаус" истичући да САД желе да пошаљу поруку Мадуровој војсци и елитама да његов положај није сигуран.
Администрација Доналда Трампа додатно је појачала притисак повећањем награде за информације које би довеле до хапшења венецуеланског председника на 50 милиона долара, надајући се да ће финансијски подстицаји охрабрити пребеге. Међутим, експерти сматрају да је то мало вероватно, јер је лојалност венецуеланске елите чврсто везана за сопствене интересе и привилегије стечене у оквиру система корупције и државних монопола.
Трамп је, према изворима блиским Белој кући, одобрио и распоређивање агената Централне обавештајне агенције (ЦИА) у Венецуелу, чији задатак може бити прикупљање информација, финансирање опозиционих структура, саботажа или чак покушај хапшења Мадурових сарадника.
Бивши високи званичници америчких обавештајних служби упозоравају да такве операције имају широк спектар могућих циљева – од "меких" политичких притисака до агресивнијих акција које укључују директне ударе на војне и инфраструктурне објекте. "Ако би се САД одлучиле на агресивнији приступ, могли бисмо видети нападе на војне базе или покушаје хапшења кључних људи режима", наводи Сабатини.
Док америчка страна тврди да је циљ борба против трговине дрогом, бројни стручњаци подсећају да Венецуела није главни произвођач наркотика у региону. Већина кокаина који стиже у САД долази из Колумбије, Перуа и Боливије, а према подацима америчке Управе за борбу против дрога (ДЕА), Венецуела није у врху по запленама.
То додатно појачава сумњу да се иза војних активности крију политички мотиви. "Ова операција има све карактеристике кампање за промену режима, не за борбу против наркотика" каже професор Мајкл Албертус са Универзитета у Чикагу, упозоравајући да би даља ескалација могла дестабилизовати цео регион.
САД су, према доступним подацима, повећале присуство и у ваздушном простору Порторика, где су идентификовани дронови MQ-9 Реапер, хеликоптери МХ-6М "Little Бирд" и логистички бродови који подржавају специјалне јединице.
Такво распоређивање оружја и људства, сматрају војни аналитичари, превазилази обим потребног за пресретање кријумчарских бродова и указује на припрему за могуће обавештајне или саботажне мисије унутар Венецуеле.
У региону расту напетости, а многе земље Латинске Америке изражавају забринутост због могућности ескалације сукоба и повратка "хладноратовских метода" у америчкој политици. Венецуелански председник Мадуро оптужио је САД за империјализам и покушај дестабилизације земље, док опозиција у Каракасу поздравља амерички притисак, надајући се да ће он убрзати пад режима.
Ипак, према мишљењу већине посматрача, отворена војна интервенција остаје мало вероватна – циљ је, кажу, изазвати унутрашњу побуну и слом режима изнутра.
Иако се Вашингтон позива на борбу против трговине дрогом, бројни докази и изјаве званичника указују да се иза ове операције крије шира стратегија – демонстрација моћи и покушај преокрета политичког баланса у Латинској Америци.
Питање које остаје отворено јесте колико дуго ће САД одржавати овако снажно војно присуство у Карипском басену и да ли ће оно заиста донети промене које прижељкују, или ће само додатно продубити поделе и нестабилност у региону.
