Novi sukob na pomolu? Tramp šalje vojsku, brodove i dronove - Maduro pod sve većim pritiskom

Sjedinjene Američke Države poslednja dva meseca sprovode najveće vojno raspoređivanje u Karipskom moru u poslednjih nekoliko decenija, šaljući u to područje ratne brodove, bombardere, borbene avione, marince, dronove i špijunske letelice. 

U regionu je identifikovano najmanje deset američkih vojnih brodova, uključujući razarače sa vođenim raketama, amfibijske jurišne brodove i brodove za dopunu gorivom, dok satelitski snimci potvrđuju prisustvo bombardera B-52, koji su izveli "demonstracije bombarderskih napada" u blizini obale Venecuele. 

Pored njih, primećeni su i špijunski avioni P-8 Posejdon, stelt lovci F-35 i helikopteri specijalnih snaga, što ukazuje na visoku operativnu spremnost američkih jedinica.

Zvanični Vašington tvrdi da je ovo raspoređivanje deo borbe protiv trgovine drogom i "narkoterorističkih mreža" koje, kako navode, operišu iz Venecuele. 

Američka vojska saopštila je da je u više akcija presrela i uništila manje brodove za koje tvrdi da su prevozili drogu, ali do sada nije pružila dokaze o identitetu stradalih ni o poreklu plovila. 

To je izazvalo burne reakcije u regionu i otvorilo pitanje legalnosti operacija koje se odvijaju bez mandata Ujedinjenih nacija ili saglasnosti venecuelanske vlade.

Brojni analitičari ocenjuju da se iza američkih tvrdnji o „ratu protiv droge“ krije politička kampanja zastrašivanja sa ciljem da se podrije režim predsednika Nikolasa Madura i izazove raskol u njegovom vojnom i političkom okruženju.

- Ovo nije borba protiv narkotika, već klasična demonstracija sile - ocenjuje Kristofer Sabatini iz londonskog tink-tenka "Četam haus" ističući da SAD žele da pošalju poruku Madurovoj vojsci i elitama da njegov položaj nije siguran.

Administracija Donalda Trampa dodatno je pojačala pritisak povećanjem nagrade za informacije koje bi dovele do hapšenja venecuelanskog predsednika na 50 miliona dolara, nadajući se da će finansijski podsticaji ohrabriti prebege. Međutim, eksperti smatraju da je to malo verovatno, jer je lojalnost venecuelanske elite čvrsto vezana za sopstvene interese i privilegije stečene u okviru sistema korupcije i državnih monopola.

Tramp je, prema izvorima bliskim Beloj kući, odobrio i raspoređivanje agenata Centralne obaveštajne agencije (CIA) u Venecuelu, čiji zadatak može biti prikupljanje informacija, finansiranje opozicionih struktura, sabotaža ili čak pokušaj hapšenja Madurovih saradnika. 

Bivši visoki zvaničnici američkih obaveštajnih službi upozoravaju da takve operacije imaju širok spektar mogućih ciljeva – od "mekih" političkih pritisaka do agresivnijih akcija koje uključuju direktne udare na vojne i infrastrukturne objekte. "Ako bi se SAD odlučile na agresivniji pristup, mogli bismo videti napade na vojne baze ili pokušaje hapšenja ključnih ljudi režima", navodi Sabatini.

Dok američka strana tvrdi da je cilj borba protiv trgovine drogom, brojni stručnjaci podsećaju da Venecuela nije glavni proizvođač narkotika u regionu. Većina kokaina koji stiže u SAD dolazi iz Kolumbije, Perua i Bolivije, a prema podacima američke Uprave za borbu protiv droga (DEA), Venecuela nije u vrhu po zaplenama. 

To dodatno pojačava sumnju da se iza vojnih aktivnosti kriju politički motivi. "Ova operacija ima sve karakteristike kampanje za promenu režima, ne za borbu protiv narkotika" kaže profesor Majkl Albertus sa Univerziteta u Čikagu, upozoravajući da bi dalja eskalacija mogla destabilizovati ceo region.

SAD su, prema dostupnim podacima, povećale prisustvo i u vazdušnom prostoru Portorika, gde su identifikovani dronovi MQ-9 Reaper, helikopteri MH-6M "Little Bird" i logistički brodovi koji podržavaju specijalne jedinice. 

Takvo raspoređivanje oružja i ljudstva, smatraju vojni analitičari, prevazilazi obim potrebnog za presretanje krijumčarskih brodova i ukazuje na pripremu za moguće obaveštajne ili sabotažne misije unutar Venecuele.

U regionu rastu napetosti, a mnoge zemlje Latinske Amerike izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti eskalacije sukoba i povratka "hladnoratovskih metoda" u američkoj politici. Venecuelanski predsednik Maduro optužio je SAD za imperijalizam i pokušaj destabilizacije zemlje, dok opozicija u Karakasu pozdravlja američki pritisak, nadajući se da će on ubrzati pad režima. 

Ipak, prema mišljenju većine posmatrača, otvorena vojna intervencija ostaje malo verovatna – cilj je, kažu, izazvati unutrašnju pobunu i slom režima iznutra.

Iako se Vašington poziva na borbu protiv trgovine drogom, brojni dokazi i izjave zvaničnika ukazuju da se iza ove operacije krije šira strategija – demonstracija moći i pokušaj preokreta političkog balansa u Latinskoj Americi. 

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste koliko dugo će SAD održavati ovako snažno vojno prisustvo u Karipskom basenu i da li će ono zaista doneti promene koje priželjkuju, ili će samo dodatno produbiti podele i nestabilnost u regionu.