Објављена шок мапа Европе: Србија у најопаснијој зони, последице већ почеле да се осете у свим земљама
Европа се загрева брже него било који други континент, а посебно алармантна ситуација бележи се у њеним најхладнијим регионима. У Арктику и Алпима убрзано се топи лед – природни „штит планете“ који рефлектује Сунчево зрачење и успорава глобално загревање, упозоравају европски научници.
Према годишњем извештају Европски центар за средњорочне временске прогнозе, хладне зиме постају прошлост, упркос повременим налетима мраза и снега какви су забележени у Алпима и Русији током претходне зиме.
Директор центра Флориан Pappenberger истакао је да се Европа загрева брже од осталих континената и да су последице већ видљиве широм региона. Готово свуда просечне годишње температуре премашују вишегодишњи просек.
Сличну поруку послала је и Samantha Burgess, која наглашава да климатске промене више нису претња, већ реалност која се одвија пред нашим очима.
Европа у бројкама: забрињавајући трендови
Подаци из извештаја показују драматичне промене:
- На чак 95% територије Европе температуре су биле изнад просека током 2025. године
- Температура површине мора достигла је рекордне вредности четврту годину заредом
- Ледници широм континента убрзано се топе – Исланд бележи једну од највећих губитака масе леда у историји
- Снежни покривач био је 31% испод просека
- У марту 2025. недостајало је чак 1,32 милиона км² снега – површина једнака збиру више великих европских држава
Посебно забрињава што се загревање шири ка Поларном кругу, а топлотне аномалије бележе се чак и у Норвешком мору.
Зашто је топљење леда опасно?
Главни проблем лежи у чињеници да лед рефлектује Сунчеву енергију, док тамна површина океана ту енергију апсорбује. Како се лед топи, планета се додатно загрева.
Океани, који покривају више од 70% Земље, већ су апсорбовали чак 90% топлоте настале глобалним загревањем. Међутим, како се загревају, њихова способност да „упијају“ топлоту опада, што додатно убрзава климатске промене.
Пожари, суша и нестанак воде
Климатске промене доносе и озбиљне последице:
- У 2025. години у Европи је изгорело више од милион хектара шума
- Пожари су забележени широм континента – од Шпаније до Немачке
- Чак 70% европских река имало је неуобичајено низак водостај
- Током 11 месеци у години забележен је мањак речних токова
Суша и високе температуре стварају идеалне услове за пожаре, а дим додатно повећава концентрацију гасова са ефектом стаклене баште – зачарани круг из којег је све теже изаћи.
Има ли добрих вести?
Иако је ситуација озбиљна, постоје и позитивни помаци.
Европа бележи мањи број поплава у односу на претходне године, а раст обновљивих извора енергије даје наду. Током 2025. године скоро половина електричне енергије произведена је из обновљивих извора, док је соларна енергија први пут достигла 12,5% укупне производње.То значи мању зависност од фосилних горива и потенцијално успоравање климатских промена – али само ако се тренд настави.
Европа се налази на климатској прекретници. Лед нестаје, температуре расту, а последице су све видљивије – од пожара до несташице воде. Научници су јасни: време за реакцију није у будућности, већ сада.
Србија Данас/BBC
