Objavljena šok mapa Evrope: Srbija u najopasnijoj zoni, posledice već počele da se osete u svim zemljama
Evropa se zagreva brže nego bilo koji drugi kontinent, a posebno alarmantna situacija beleži se u njenim najhladnijim regionima. U Arktiku i Alpima ubrzano se topi led – prirodni „štit planete“ koji reflektuje Sunčevo zračenje i usporava globalno zagrevanje, upozoravaju evropski naučnici.
Prema godišnjem izveštaju Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze, hladne zime postaju prošlost, uprkos povremenim naletima mraza i snega kakvi su zabeleženi u Alpima i Rusiji tokom prethodne zime.
Direktor centra Florian Pappenberger istakao je da se Evropa zagreva brže od ostalih kontinenata i da su posledice već vidljive širom regiona. Gotovo svuda prosečne godišnje temperature premašuju višegodišnji prosek.
Sličnu poruku poslala je i Samantha Burgess, koja naglašava da klimatske promene više nisu pretnja, već realnost koja se odvija pred našim očima.
Evropa u brojkama: zabrinjavajući trendovi
Podaci iz izveštaja pokazuju dramatične promene:
- Na čak 95% teritorije Evrope temperature su bile iznad proseka tokom 2025. godine
- Temperatura površine mora dostigla je rekordne vrednosti četvrtu godinu zaredom
- Lednici širom kontinenta ubrzano se tope – Island beleži jednu od najvećih gubitaka mase leda u istoriji
- Snežni pokrivač bio je 31% ispod proseka
- U martu 2025. nedostajalo je čak 1,32 miliona km² snega – površina jednaka zbiru više velikih evropskih država
Posebno zabrinjava što se zagrevanje širi ka Polarnom krugu, a toplotne anomalije beleže se čak i u Norveškom moru.
Zašto je topljenje leda opasno?
Glavni problem leži u činjenici da led reflektuje Sunčevu energiju, dok tamna površina okeana tu energiju apsorbuje. Kako se led topi, planeta se dodatno zagreva.
Okeani, koji pokrivaju više od 70% Zemlje, već su apsorbovali čak 90% toplote nastale globalnim zagrevanjem. Međutim, kako se zagrevaju, njihova sposobnost da „upijaju“ toplotu opada, što dodatno ubrzava klimatske promene.
Požari, suša i nestanak vode
Klimatske promene donose i ozbiljne posledice:
- U 2025. godini u Evropi je izgorelo više od milion hektara šuma
- Požari su zabeleženi širom kontinenta – od Španije do Nemačke
- Čak 70% evropskih reka imalo je neuobičajeno nizak vodostaj
- Tokom 11 meseci u godini zabeležen je manjak rečnih tokova
Suša i visoke temperature stvaraju idealne uslove za požare, a dim dodatno povećava koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte – začarani krug iz kojeg je sve teže izaći.
Ima li dobrih vesti?
Iako je situacija ozbiljna, postoje i pozitivni pomaci.
Evropa beleži manji broj poplava u odnosu na prethodne godine, a rast obnovljivih izvora energije daje nadu. Tokom 2025. godine skoro polovina električne energije proizvedena je iz obnovljivih izvora, dok je solarna energija prvi put dostigla 12,5% ukupne proizvodnje.To znači manju zavisnost od fosilnih goriva i potencijalno usporavanje klimatskih promena – ali samo ako se trend nastavi.
Evropa se nalazi na klimatskoj prekretnici. Led nestaje, temperature rastu, a posledice su sve vidljivije – od požara do nestašice vode. Naučnici su jasni: vreme za reakciju nije u budućnosti, već sada.
Srbija Danas/BBC
