Од "црвене линије" до понижења: Трамп блефира у рату са Ираном?! Нападао Обаму, сада ради исто
Петог дана рата са Ираном, 4. марта, портпаролка Беле куће Каролина Ливит послала је прилично оштру поруку непријатељима Америке.
- Терористи су се кладили да ће председник Трамп бити као и многи његови претходници - само причати и одбијати да спроведе своје јасно дефинисане црвене линије. То се испоставило као катастрофална грешка у процени, рекла је Ливит тада, додајући: "Председник Трамп не блефира".
Међутим, како пише CNN, та порука је већ била сумњива, с обзиром на Трампову историју празних претњи и пропуштених рокова у рату између Русије и Украјине. Али протеклих пет недеља, можда више него било који други период у оба његова мандата, разоткрило је Трампа као блефера – и то на највишем могућем нивоу.
Председник је пет пута издао ултиматуме Ирану да пристане на његове услове или се суочи са гневом Америке. Сваки пут је померао рок, иако није било јавних доказа да је Иран испунио било који од његових захтева.
Иако се критичари сада ругају томе, ситуација није нимало смешна. Као што би сам Трамп рекао када је напао Барака Обаму због тога што није деловао одлучно када је сиријски диктатор Башар ел Асад прешао америчку „црвену линију“, тренутак када неко открије ваш блеф носи праву цену – и за амерички кредибилитет и за пројекцију моћи.
Дискутабилно је, према CNN-u, колико је свако одлагање било свесни блеф, јер велики део зависи од тога колико је Техеран заиста био озбиљан у вези са споразумом. Трамп је такође већ показао да је спреман да нападне Иран, откако је започео рат, иако је изгледало да преферира дипломатију. Али постоји неко ко тачно зна колико Трамп блефира: сам Иран, пише овај медиј.
Ево кратког прегледа претњи, рокова и како је Трамп покушао да их оправда:
- Први и други ултиматум
Све је почело 21. марта. Трамп је потом поставио рок од 48 сати: Иран мора "ПОТПУНО И БЕЗ ПРЕТЊИ" да отвори Ормуски мореуз. У супротном, САД би започеле ракетне нападе на њихове електране.
Два дана касније, 23. марта, само 12 сати пре рока, Трамп је најавио петодневно одлагање. Уместо отварања мореуза, као разлог је навео „ВЕОМА ДОБРЕ И ПРОДУКТИВНЕ РАЗГОВОРЕ“ између две стране.
Овде су се појавила два проблема. Прво, ирански званичници су негирали да се у том тренутку воде било какви разговори. Друго, Трамп је најавио одлагање непосредно пре отварања финансијских тржишта како би уверио инвеститоре. Нови рок је био 28. март, „у зависности од успеха текућих састанака“.
- Трећи ултиматум
Затим је, 26. марта, Трамп додао још осам дана на рок, тврдећи да је „иранска влада тражила“ више времена и да разговори иду „врло добро“. Високи ирански званичник поново је одбацио понуду, рекавши да је то само „размена порука“, а не прави преговори. Чак је и Израел сугерисао да Иран уопште није озбиљан.
Трамп је потом поставио нови рок, 6. април. Захтевао је „споразум“ и да се мореуз „одмах отвори за пословање“. Ако се то не догоди, запретио је да ће дићи у ваздух све електране, нафтна поља, острво Харг, па чак и сва постројења за десалинизацију воде. CNN напомиње да би такви напади вероватно представљали ратне злочине.
Касније је додао да ће „размотрити“ прекид ватре ако мореуз буде чист и проходан. Неколико дана пре рока, рекао је Иранцима да имају „48 сати пре него што се на њих сручи пакао“.
- Четврти и пети ултиматум
Када је дошао 6. април, а Иран није испунио обавезе, Трамп им је дао још један дан. Као разлог је навео Ускрс. Иако је знао када је празник када је поставио рок, рекао је: „Нисам мислио да је дан после Ускрса прикладан. Желим да будем добра особа.“ Претио је да ће им дићи у ваздух све мостове и електране ако не попусте.
Следећег дана, 7. априла, објавио је двонедељно примирје. Поново није рекао да је Иран пристао на његове захтеве, већ је поново поменуо „напредак у преговорима“. Али кључни делови примирја одмах су постали спорни – од тога да ли је Израел пристао да престане да напада Хезболах до тога да ли Иран може да задржи контролу над мореузом. Упркос томе што мореуз није био отворен, Трамп је наставио са примирјем.
- Бела кућа: Нема чврстог рока
Коначно, 21. априла, Трамп је објавио неодређено продужење како би Ирану дао времена да изнесе мировни предлог. Овог пута није ни поменуо „напредак“, већ је рекао да је то због чињенице да је „иранска влада озбиљно подељена“. Затим је поткопао сопствену логику рекавши да ово „није било неочекивано“. Ако је било предвидљиво, зашто је уопште поставио тако кратак рок?
Извори су потврдили CNN-u да Трамп планира ограничено продужење, али је Бела кућа касније саопштила да нема „чврстог рока“. Сам председник је за Фокс њуз рекао да нема временског оквира за окончање рата.
Могло би се тврдити да је продужење прекида ватре добро за свет јер спречава дубљу катастрофу на Блиском истоку. Али Иран се не може кривити за закључак да Трамп једноставно не жели да испуни своје претње.
Занимљиво је подсетити се шта је сам Трамп једном рекао о овом понашању. Годинама је нападао Обаму због тога што није употребио војну силу против Сирије након што је прешла његову „црвену линију“ употребом хемијског оружја.
- Када није прешао ту линију након што је претио, мислим да нас је то дугорочно вратило уназад, не само у Сирији већ и широм света, јер је то била празна претња, рекао је Трамп 2017. године.
У свом говору на републиканској конвенцији 2016. године, Трамп је Обамину црвену линију назвао „понижењем“ јер је „цео свет знао да то апсолутно ништа не значи“. Данас се чини да се историја понавља, али са другим актером у главној улози.