Od "crvene linije" do poniženja: Tramp blefira u ratu sa Iranom?! Napadao Obamu, sada radi isto

- Teroristi su se kladili da će predsednik Tramp biti kao i mnogi njegovi prethodnici - samo pričati i odbijati da sprovede svoje jasno definisane crvene linije. To se ispostavilo kao katastrofalna greška u proceni, rekla je Livit tada, dodajući: "Predsednik Tramp ne blefira".

Međutim, kako piše CNN, ta poruka je već bila sumnjiva, s obzirom na Trampovu istoriju praznih pretnji i propuštenih rokova u ratu između Rusije i Ukrajine. Ali proteklih pet nedelja, možda više nego bilo koji drugi period u oba njegova mandata, razotkrilo je Trampa kao blefera – i to na najvišem mogućem nivou.

Predsednik je pet puta izdao ultimatume Iranu da pristane na njegove uslove ili se suoči sa gnevom Amerike. Svaki put je pomerao rok, iako nije bilo javnih dokaza da je Iran ispunio bilo koji od njegovih zahteva.

Iako se kritičari sada rugaju tome, situacija nije nimalo smešna. Kao što bi sam Tramp rekao kada je napao Baraka Obamu zbog toga što nije delovao odlučno kada je sirijski diktator Bašar el Asad prešao američku „crvenu liniju“, trenutak kada neko otkrije vaš blef nosi pravu cenu – i za američki kredibilitet i za projekciju moći.

Diskutabilno je, prema CNN-u, koliko je svako odlaganje bilo svesni blef, jer veliki deo zavisi od toga koliko je Teheran zaista bio ozbiljan u vezi sa sporazumom. Tramp je takođe već pokazao da je spreman da napadne Iran, otkako je započeo rat, iako je izgledalo da preferira diplomatiju. Ali postoji neko ko tačno zna koliko Tramp blefira: sam Iran, piše ovaj medij.

Evo kratkog pregleda pretnji, rokova i kako je Tramp pokušao da ih opravda:

• Prvi i drugi ultimatum

Sve je počelo 21. marta. Tramp je potom postavio rok od 48 sati: Iran mora "POTPUNO I BEZ PRETNJI" da otvori Ormuski moreuz. U suprotnom, SAD bi započele raketne napade na njihove elektrane.

Dva dana kasnije, 23. marta, samo 12 sati pre roka, Tramp je najavio petodnevno odlaganje. Umesto otvaranja moreuza, kao razlog je naveo „VEOMA DOBRE I PRODUKTIVNE RAZGOVORE“ između dve strane.

Ovde su se pojavila dva problema. Prvo, iranski zvaničnici su negirali da se u tom trenutku vode bilo kakvi razgovori. Drugo, Tramp je najavio odlaganje neposredno pre otvaranja finansijskih tržišta kako bi uverio investitore. Novi rok je bio 28. mart, „u zavisnosti od uspeha tekućih sastanaka“.

• Treći ultimatum

Zatim je, 26. marta, Tramp dodao još osam dana na rok, tvrdeći da je „iranska vlada tražila“ više vremena i da razgovori idu „vrlo dobro“. Visoki iranski zvaničnik ponovo je odbacio ponudu, rekavši da je to samo „razmena poruka“, a ne pravi pregovori. Čak je i Izrael sugerisao da Iran uopšte nije ozbiljan.

Tramp je potom postavio novi rok, 6. april. Zahtevao je „sporazum“ i da se moreuz „odmah otvori za poslovanje“. Ako se to ne dogodi, zapretio je da će dići u vazduh sve elektrane, naftna polja, ostrvo Harg, pa čak i sva postrojenja za desalinizaciju vode. CNN napominje da bi takvi napadi verovatno predstavljali ratne zločine.

Kasnije je dodao da će „razmotriti“ prekid vatre ako moreuz bude čist i prohodan. Nekoliko dana pre roka, rekao je Irancima da imaju „48 sati pre nego što se na njih sruči pakao“.

• Četvrti i peti ultimatum

Kada je došao 6. april, a Iran nije ispunio obaveze, Tramp im je dao još jedan dan. Kao razlog je naveo Uskrs. Iako je znao kada je praznik kada je postavio rok, rekao je: „Nisam mislio da je dan posle Uskrsa prikladan. Želim da budem dobra osoba.“ Pretio je da će im dići u vazduh sve mostove i elektrane ako ne popuste.

Sledećeg dana, 7. aprila, objavio je dvonedeljno primirje. Ponovo nije rekao da je Iran pristao na njegove zahteve, već je ponovo pomenuo „napredak u pregovorima“. Ali ključni delovi primirja odmah su postali sporni – od toga da li je Izrael pristao da prestane da napada Hezbolah do toga da li Iran može da zadrži kontrolu nad moreuzom. Uprkos tome što moreuz nije bio otvoren, Tramp je nastavio sa primirjem.

• Bela kuća: Nema čvrstog roka

Konačno, 21. aprila, Tramp je objavio neodređeno produženje kako bi Iranu dao vremena da iznese mirovni predlog. Ovog puta nije ni pomenuo „napredak“, već je rekao da je to zbog činjenice da je „iranska vlada ozbiljno podeljena“. Zatim je potkopao sopstvenu logiku rekavši da ovo „nije bilo neočekivano“. Ako je bilo predvidljivo, zašto je uopšte postavio tako kratak rok?

Izvori su potvrdili CNN-u da Tramp planira ograničeno produženje, ali je Bela kuća kasnije saopštila da nema „čvrstog roka“. Sam predsednik je za Foks njuz rekao da nema vremenskog okvira za okončanje rata.

Moglo bi se tvrditi da je produženje prekida vatre dobro za svet jer sprečava dublju katastrofu na Bliskom istoku. Ali Iran se ne može kriviti za zaključak da Tramp jednostavno ne želi da ispuni svoje pretnje.

Zanimljivo je podsetiti se šta je sam Tramp jednom rekao o ovom ponašanju. Godinama je napadao Obamu zbog toga što nije upotrebio vojnu silu protiv Sirije nakon što je prešla njegovu „crvenu liniju“ upotrebom hemijskog oružja.

- Kada nije prešao tu liniju nakon što je pretio, mislim da nas je to dugoročno vratilo unazad, ne samo u Siriji već i širom sveta, jer je to bila prazna pretnja, rekao je Tramp 2017. godine.

U svom govoru na republikanskoj konvenciji 2016. godine, Tramp je Obaminu crvenu liniju nazvao „poniženjem“ jer je „ceo svet znao da to apsolutno ništa ne znači“. Danas se čini da se istorija ponavlja, ali sa drugim akterom u glavnoj ulozi.