Од сутра нови светитељ у календару: Младић рођен 1991. године постаје први светац миленијалац - На његовом гробу се дешавају чуда

У прозирном сефу, урезаном у зид иза олтара капеле на северу Рима, налази се збирка реликвија Карла Акутиса. Међу њима су ивер из његовог дрвеног кревета, део џемпера и парче чаршава којим је био покривен након смрти. Праменови његове косе изложени су у другим црквама широм италијанске престонице и ван ње.

Акутис, Италијан рођен у Лондону, који ће у недељу постати први светац миленијалац Католичке цркве, правио је веб-сајтове како би ширио католичко учење, због чега је после смрти добио надимак "Божји инфлуенсер". Преминуо је од леукемије када је имао 15 година.

Оваква светилишта део су древног ритуала који се додељује најугледнијим преминулим члановима цркве и верницима служе као опипљиви подсетници на њихов живот. Иако су реликвије у цркви Свете Анђеле Меричи сићушне, парох Данило Спањолети верује да оне помажу ходочасницима да пронађу храброст.

"Молитва у близини моштију свеца помаже људима да се суоче са животним тешкоћама. Посебно овај светац, који је живео кратко, али је у многим аспектима био веома напредан, представља инспирацију за младе људе", рекао је Смањолети.

Карло Акутис, који је преминуо 2006. године, биће канонизован од стране папе Лав, заједно са Пјер Ђорђом Фрасатијем, још једним младим католичким активистом који је умро пре једног века. Очекује се да ће овај догађај привући хиљаде верника у Рим.

Црква реликвије својих светаца класификује у прву, другу и трећу класу. Реликвије у цркви Свете Анђеле Меричи спадају у другу и трећу класу, и док оне привлаче сталан број ходочасника, реликвије прве класе - тело свеца или његови делови - јесу оно што окупља највеће масе.

У протеклој години, више од милион људи посетило је град Асизи у централној Италији, где се налази тело Карла Акутиса - обучено у његову плаву тренерку, фармерке и патике, прекривено воштаним одливком његовог лица, и изложено у стакленом ковчегу у цркви Санта Марија Мађиоре. Његово срце се чува у златном ковчегу у катедрали Сан Руфино у истом граду, док су делови ткива перикарда - мембране која обавија срце - путовали светом уочи његове канонизације.

Његова мајка Антониа Салсано, такође је путовала широм света, држећи говоре католичким заједницама о животу свог сина, често доносећи праменове његове косе као поклон. Реликвије је донирала његова породица, али након његове канонизације, оне ће постати власништво Ватикана.

Акутис је рођен у Лондону, где му је отац радио у осигуравајућој кући, а породица се преселила у Милано када је имао четири месеца. Породица није била нарочито религиозна, рекла је његова мајка за Гардијан, али је њен син од малих ногу показивао дубоку посвећеност католичкој вери.

"Свакодневно је ишао на мису и молио се. Био је дете које није могло да остане равнодушно на патњу. Живели смо у центру Милана, у згради окруженој просјацима. Желео је да им помогне, да разговара с њима, донесе им храну и ћебад", испричала је.

Додала је да је Карло иначе био просечан дечак, дружио се с пријатељима и бавио спортом. Био је вешт програмер, а његов "геније" постао је познат када је почео да прави сајтове за католичке организације, укључујући један који је бележио чуда. Волео је и да игра игрице на плејстејшну, али је сам себи ограничио коришћење на сат времена недељно.

"Карло је био заљубљеник у интернет, али је био умерен када је у питању коришћење технологије. Користио ју је на добар начин и није дозволио да она њега искористи", додала је мајка.

У време сахране почела чуда

Покрет који се створио око Карла био је приметан још од дана када је умро, јер су тешко болесни људи почели да му се моле за исцељење. На његовој сахрани окупили су се многи којима је помогао - међу њима имигранти и деца која су трпела вршњачко насиље.

Његова мајка тврди да су се чуда почела догађати око времена његове сахране, а прошле године га је и папа Фрања постхумно признао за два чуда. Прво је, према Ватикану, оздрављење дечака у Бразилу који је имао ретку урођену болест панкреаса. Друго је било оздрављење студента из Фиренце који је имао крварење у мозгу након повреде главе, а чија се мајка молила на Карловом гробу у Асизију.

Брзина којом је Акутис канонизован, нарочито у поређењу са Фрасатијем, део је напора цркве да привуче више младих људи вери. И док некатолици можда посматрају обожавање реликвија као чудно или чак морбидно, оно привлачи многе људе - нарочито младе.

"Управо је то и поента. Црква жели да има младог свеца, миленијалца, некога ко припада модерном добу", рекла је Андреа Вреде, ватикански дописник холандске јавне телевизије НОС.

Повукла је паралелу са Маријом Горети, која је рођена у сиромаштву 1890. године и брутално нападнута у 11. години у месту Нетуно, јужно од Рима, од стране надничара којем се опирала. Црква тврди да је Марија умрла од задобијених рана, опростивши свом нападачу. Проглашена је светицом 1950. године.

"Она је умрла мирно и побожно, и то је било то. Претворена је у савршену светицу јер је цркви био потребан узор за младе жене, нарочито након Другог светског рата, како би се поново успоставила моралност", рекла је Вреде,

Али, иако је Карло стекао огромну популарност, појавили су се и преваранти који покушавају да продају лажне реликвије путем интернета, искоришћавајући интересовање које се око њега створило.

"Постављају се питања колико је примерено да га црква идеализује као некаквог супермодела", рекла је Вреде.

Било да је "супермодел" или не, његова мајка верује да су његове реликвије подсетник да је "свако од нас позван да постане светац".

"Карло нас подсећа да је могуће да сви постанемо свеци", рекла је.