Одвија се драма у Атлантику: Американци кренули у лов на танкер који хита ка Русији

Драматичан обрачун одвија се у северном Атлантику док венецуелански нафтни танкер јури ка Русији у покушају да избегне заплену од стране Сједињених Држава, пише Daily Mail.

Администрација Доналда Трампа разрађује планове за пресретање и заплену санкционисаног пловила, за које је Москва саопштила да се налази под њеном јурисдикцијом.

Брод, првобитно назван Bella 1, нашао се под америчким санкцијама 2024. године због учешћа у тзв. "флоти из сенке" танкера који превозе илегалну нафту. Танкер је прошлог месеца успео да избегне заплену у Карипском мору, али је недавно уочен у Атлантику, око 500 миља од западне обале Ирске.

Амерички војни авиони који полећу из базе РАФ Mildenhall у Сафолку надгледају кретање брода, показују подаци о праћењу летова. У потрази учествују и британски борбени авиони РАФ Typhoon, уз подршку авио-танкера КЦ2 за допуну горива у ваздуху. Америчка обалска стража је раније покушала, али није успела да пресретне Bellu 1 док је пловила ка Венецуели по товар нафте пре хапшења председника Николаса Мадура. Након тога, брод је променио курс како би избегао заплену од стране америчких снага.

У једном тренутку потере, посада је на трупу брода насликала руску заставу, тврдећи да плови под руском заштитом. Недуго затим, танкер се појавио у званичном регистру бродова у Москви под новим именом - Маринера. Кремљ је у децембру поднео формални дипломатски захтев тражећи од САД да прекину потеру за бродом. Проглашењем руског статуса, правни аспекти евентуалне конфронтације са танкером постају знатно сложенији.

Планови за заплену брода долазе у тренутку када је забележен низ слетања америчких војних транспортних авиона у базу РАФ Фаирфорд, који су превозили хеликоптере намењене тајним операцијама специјалних снага. Телевизија ЦБС News, позивајући се на два званичника, наводи да америчке снаге радије желе да заплене танкер него да га потапају.

Током протеклих недеља, три танкера који су покушавали да транспортују санкционисану венецуеланску нафту суочила су се са америчким снагама. Амерички маринци, специјалне јединице и обалска стража извели су хеликоптерски десант на танкер Skipper 10. децембра, док је био на путу ка Кини.

Танкер Центуриес заустављен је и прегледан десет дана касније, али није заплењен, док се трећи - тада Bella 1, сада Маринера - и даље налази под потерницом. Све се то догађа у тренутку када је више од десет санкционисаних нафтних танкера напустило Венецуелу у тзв. "дарк моде" режиму, у покушају да избегну блокаду Доналда Трампа.

Шеснаест бродова, углавном натоварених венецуеланском сировом нафтом и горивом, напустило је територијалне воде земље током претходна два дана користећи обмањујуће тактике, укључујући прикривање стварне локације или потпуно искључивање сигналних система.

Ове методе делују као део координисаног покушаја да се заобиђу америчке поморске снаге у региону и могле би да изазову војну реакцију САД на мору. Током претходних недеља бродови су били видљиви на сателитским снимцима усидрени у венецуеланским лукама, али су до суботе сви нестали са тих позиција након што су америчке снаге заробиле Мадура.

Иако је Трамп изјавио да нафтни ембарго остаје "у пуној снази" након Мадуровог хапшења, бродови су ипак донели ризичну одлуку да напусте луке. Према подацима сајта TankerTrackers.com и документима државне нафтне компаније ПДВСА, сви идентификовани бродови су под санкцијама, а већина су супертанкери који иначе превозе венецуеланску нафту у Кину.

Најмање четири танкера праћена су сателитским подацима како плове 30 миља од обале, користећи лажна имена и приказујући погрешне локације у тактици познатој као "споофинг". Њихови неодобрени одласци могли би се сматрати раним чином непослушности према прелазној власти председнице Делси Родригез.

Преосталих 12 танкера не емитује никакве сигнале и нису лоцирани на новим снимцима јер послују у "дарк моде" режиму. Дана 16. децембра, председник Трамп увео је "потпуну блокаду" санкционисаним венецуеланским танкерима, што је државни секретар Марко Рубио назвао једном од највећих „карантина“ у модерној историји.

Додао је да блокада успешно "паралише" способност режима да генерише приходе.

Излазак 16 бродова, који су од децембра били заробљени у венецуеланским водама, вероватно представља покушај да се америчка блокада преоптерети и пробије.

Три брода су виђена како се крећу врло близу један другом, што указује на координацију, али њихова коначна дестинација за сада није позната. Према писању New York Тимеса, танкере који су напустили луке без дозволе ангажовали су трговци нафтом Alex Сааб и Рамóн Carretero, обојица под америчким санкцијама због блиских веза са Мадуровим режимом.

Сааб је 2021. био затворен у САД, али је две године касније ослобођен у оквиру размене затвореника током мандата председника Џоа Бајдена.

Петнаест од шеснаест бродова који су се кретали у суботу налази се под америчким санкцијама због превоза иранске и руске нафте. Танкер Aquila II је послао сигнал лажно се представљајући као Цапе Балдер, док је своје координате лажирао тако да изгледа као да се налази у Балтичком мору. Брод, изграђен 2003–2004. године, дуг је 333 метра, капацитета преко два милиона барела и санкционисан је због превоза руске нафте и припадности "флоти из сенке" Москве.

У исто време, танкер Bertha, који се представља као Екта, показивао је да се налази код обале Нигерије. Дуг је такође 333 метра и има капацитет од два милиона барела, а санкционисан је због превоза милиона барела иранске нафте.

Вероница ИИИ, такође дуга 333 метра, користила је лажно име ДС Вецтор и емитовала тзв. "зомби сигнал" како би изгледало да се налази близу западне Африке. Санкционисана је због превоза иранске нафте.

До недеље је још један брод, Весна, који користи име Priya, био стотинама миља удаљен од Венецуеле. Изграђен 2000. године, дуг 240 метара, класе Aframax, капацитета два милиона барела, такође је санкционисан због транспорта иранске нафте.

На сателитском снимку TankerTrackers.com виђен је како плови североисточно Атлантским океаном, око 25 миља западно од Гренаде. За разлику од остала три танкера, није деловао натоварен сировом нафтом, што му омогућава брже кретање.

„Од самог почетка блокаде очекивали смо да ће она бити пробијена преоптерећењем одлазном флотилом која иде у разним правцима из различитих терминала“, изјавио је Самир Мадани, суоснивач TankerTrackers.com.

„Чини се да се управо то догодило током последњих 36 до 48 сати. Да је ово била класична поморска блокада између две морнарице, дошло би до размене ватре, али ови танкери су пуни нафте“, рекао је за Телеграпх.

Чак и ако неки буду пресретнути, Мадани сматра да је ризик процењен као исплатив. Према извору из Реутерса, најмање четири супертанкера добила су одобрење венецуеланских власти да напусте воде у „дарк моде“ режиму последњих дана, али није јасно да ли су та испловљавања представљала отворено кршење америчке блокаде.

Иако је Трамп рекао да нафтни ембарго није укинут, додао је да ће највећи купци Венецуеле, укључујући Кину, наставити да добијају испоруке нафте. Државна компанија ПДВСА нагомилала је огромне залихе нафте на плутајућим складиштима откако је блокада уведена прошлог месеца, што је готово у потпуности зауставило извоз. Компанија смањује производњу и наложила је појединим заједничким предузећима да затворе нафтна поља због залиха сирове нафте и горива, како на копну тако и на бродовима усидреним близу лука.

Извоз нафте представља главни извор прихода Венецуеле, неопходан прелазној влади на чијем челу је министарка нафте и потпредседница Родрíгуез, како би финансирала државну потрошњу и очувала стабилност земље.