Орбан на ивици највећег политичког потреса за 16 година: Фидес први пут озбиљно губи тло под ногама, инфлација разара стандард – да ли Мађарску чекају историјске промене?

Мађарски премијер Виктор Орбан улази у нову изборну годину у знатно другачијој атмосфери него током претходних 15 година, колико је на власти. Његова странка Фидес од 2010. редовно осваја двотрећинску већину у парламенту, а политички систем у међувремену је обликован тако да јој обезбеђује стабилну предност. Међутим, према најновијим анкетама, Фидес први пут озбиљно заостаје за новом опозиционом странком Тиса.

Током својих мандата Орбан је мењао устав, реформисао изборни систем и учврстио контролу над кључним институцијама, укључујући судове и јавне медије. Критичари такав модел описују као снажно централизован систем са формалним демократским механизмима, али са јасном структурном предношћу владајуће партије.

Европски парламент је 2022. оценио да се Мађарска више не може сматрати пуном демократијом. Европска унија и даље задржава више од 20 милијарди евра намењених тој земљи, наводећи забринутост због владавине права, корупције и независности правосуђа. Иако постоји могућност деблокаде средстава у случају реформи, Будимпешта засад не показује спремност на значајније уступке.

Истовремено, економска ситуација се погоршала. Инфлација је 2023. премашила 17 одсто, док су цене хране од 2019. до 2025. порасле за више од 80 процената. Високи трошкови живота додатно оптерећују грађане, што се све чешће наводи као разлог пада подршке Фидесу.

У таквим околностима на политичкој сцени појавила се странка Тиса, коју предводи Петер Мађар, бивши високи функционер Фидеса. За разлику од ранијих избора, опозиција сада показује већу спремност на сарадњу, настојећи да избегне међусобне поделе које су у прошлости ишле у корист Орбановој странци.

Ипак, аналитичари упозоравају да сама победа у броју гласова можда неће бити довољна. Због начина расподеле изборних јединица и структуре система, опозиција би морала да освоји знатно већу подршку на националном нивоу како би обезбедила парламентарну већину.

Мађарска је и даље у ванредном стању уведеном због рата у Украјини, што влади даје проширена овлашћења да доноси одлуке уредбама. Такав оквир додатно компликује ситуацију у случају тесног изборног резултата.

Орбанова спољна политика такође је под лупом. Мађарска је међу ретким чланицама ЕУ које су задржале снажне енергетске везе са Русијом, а Будимпешта је више пута блокирала или успоравала европске одлуке о помоћи Украјини. Паралелно с тим, земља развија блиске економске односе са Кином, која је постала њен највећи трговински партнер ван Европе.

Орбан је последњих година имао и отворену подршку дела америчке конзервативне сцене, о чему сведочи и недавна посета америчког државног секретара Марка Рубија, који је пружио јасну подршку Орбановој политици уочи избора. Ипак, међународни односи тренутно нису пресудан фактор у унутрашњој политици, где доминирају питања економије и животног стандарда.

Додатни терет за власт представљају политички скандали. Прошле године председница Мађарске Каталин Новак поднела је оставку након што је откривено да је помиловала особу повезану са случајем злостављања деце, што је изазвало масовне протесте и нарушило перцепцију стабилности власти.

Упркос паду подршке, Фидес и даље располаже снажном партијском инфраструктуром и државним ресурсима, што му даје значајну предност у кампањи. Ипак, ако се тренд незадовољства бирача настави и преточи у јасну изборну предност опозиције, Мађарска би могла да се суочи са првом озбиљном променом власти после готово 16 година.

С друге стране, није искључено ни да ће систем који је Фидес годинама градио поново обезбедити његов останак на власти. Исход ће у великој мери зависити од тога да ли ће незадовољство грађана прерасти у довољно снажан и организован политички заокрет.