Orban na ivici najvećeg političkog potresa za 16 godina: Fides prvi put ozbiljno gubi tlo pod nogama, inflacija razara standard – da li Mađarsku čekaju istorijske promene?
Viktor Orban prvi put posle 15 godina na vlasti ulazi u izbornu godinu uz pad podrške i ozbiljan izazov nove opozicione stranke Tisa, dok ekonomska kriza i politički skandali dodatno slabe poziciju Fidesa.
Mađarski premijer Viktor Orban ulazi u novu izbornu godinu u znatno drugačijoj atmosferi nego tokom prethodnih 15 godina, koliko je na vlasti. Njegova stranka Fides od 2010. redovno osvaja dvotrećinsku većinu u parlamentu, a politički sistem u međuvremenu je oblikovan tako da joj obezbeđuje stabilnu prednost. Međutim, prema najnovijim anketama, Fides prvi put ozbiljno zaostaje za novom opozicionom strankom Tisa.
Tokom svojih mandata Orban je menjao ustav, reformisao izborni sistem i učvrstio kontrolu nad ključnim institucijama, uključujući sudove i javne medije. Kritičari takav model opisuju kao snažno centralizovan sistem sa formalnim demokratskim mehanizmima, ali sa jasnom strukturnom prednošću vladajuće partije.
Evropski parlament je 2022. ocenio da se Mađarska više ne može smatrati punom demokratijom. Evropska unija i dalje zadržava više od 20 milijardi evra namenjenih toj zemlji, navodeći zabrinutost zbog vladavine prava, korupcije i nezavisnosti pravosuđa. Iako postoji mogućnost deblokade sredstava u slučaju reformi, Budimpešta zasad ne pokazuje spremnost na značajnije ustupke.
Istovremeno, ekonomska situacija se pogoršala. Inflacija je 2023. premašila 17 odsto, dok su cene hrane od 2019. do 2025. porasle za više od 80 procenata. Visoki troškovi života dodatno opterećuju građane, što se sve češće navodi kao razlog pada podrške Fidesu.
U takvim okolnostima na političkoj sceni pojavila se stranka Tisa, koju predvodi Peter Mađar, bivši visoki funkcioner Fidesa. Za razliku od ranijih izbora, opozicija sada pokazuje veću spremnost na saradnju, nastojeći da izbegne međusobne podele koje su u prošlosti išle u korist Orbanovoj stranci.
Ipak, analitičari upozoravaju da sama pobeda u broju glasova možda neće biti dovoljna. Zbog načina raspodele izbornih jedinica i strukture sistema, opozicija bi morala da osvoji znatno veću podršku na nacionalnom nivou kako bi obezbedila parlamentarnu većinu.
Mađarska je i dalje u vanrednom stanju uvedenom zbog rata u Ukrajini, što vladi daje proširena ovlašćenja da donosi odluke uredbama. Takav okvir dodatno komplikuje situaciju u slučaju tesnog izbornog rezultata.
Orbanova spoljna politika takođe je pod lupom. Mađarska je među retkim članicama EU koje su zadržale snažne energetske veze sa Rusijom, a Budimpešta je više puta blokirala ili usporavala evropske odluke o pomoći Ukrajini. Paralelno s tim, zemlja razvija bliske ekonomske odnose sa Kinom, koja je postala njen najveći trgovinski partner van Evrope.
Orban je poslednjih godina imao i otvorenu podršku dela američke konzervativne scene, o čemu svedoči i nedavna poseta američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je pružio jasnu podršku Orbanovoj politici uoči izbora. Ipak, međunarodni odnosi trenutno nisu presudan faktor u unutrašnjoj politici, gde dominiraju pitanja ekonomije i životnog standarda.
Dodatni teret za vlast predstavljaju politički skandali. Prošle godine predsednica Mađarske Katalin Novak podnela je ostavku nakon što je otkriveno da je pomilovala osobu povezanu sa slučajem zlostavljanja dece, što je izazvalo masovne proteste i narušilo percepciju stabilnosti vlasti.
Uprkos padu podrške, Fides i dalje raspolaže snažnom partijskom infrastrukturom i državnim resursima, što mu daje značajnu prednost u kampanji. Ipak, ako se trend nezadovoljstva birača nastavi i pretoči u jasnu izbornu prednost opozicije, Mađarska bi mogla da se suoči sa prvom ozbiljnom promenom vlasti posle gotovo 16 godina.
S druge strane, nije isključeno ni da će sistem koji je Fides godinama gradio ponovo obezbediti njegov ostanak na vlasti. Ishod će u velikoj meri zavisiti od toga da li će nezadovoljstvo građana prerasti u dovoljno snažan i organizovan politički zaokret.
