Орбан постао талац сопствене политике: Да ли "европски диктатор" пада?

Иако је мало реномираних аналитичких кућа спремно да да коначну прогнозу исхода парламентарних избора у Мађарској, заказаних за 12. април 2026. године, у овој фази изборне кампање, оне се слажу око две кључне процене: политика земље је претрпела драматичну трансформацију у 16 ​​година владавине (чврстом руком) Орбановог Фидеса и последично, овог пута владајућа странка заиста може изгубити изборе.

Покрет Тиса, предвођен новом сензацијом европске политике, Петером Мађаром, води са стабилном предношћу од девет до 12 процената према независним анкетама. Очекивано, агенције режима дају знатно другачију слику стварности. Међутим, потез "европског диктатора" – како се Виктор Орбан назива већ више од деценије – сугерише извесну дозу панике због чега је своју изборну кампању осмислио око три кључна сегмента.

Пад стандарда

Прво, и можда најважније, чак и пре формалног почетка кампање, почео је да дели социјалне помоћ и својим сународницима у дискретном покушају да се обрати чињеници на коју је немогуће зажмурити.

Управо зато је предност коју је Орбан уживао више од деценије у руралним подручјима Мађарске, традиционално склонијим конзервативним опцијама, почела брзо да се топи.

Други сегмент који Орбан нуди својим сународницима је чињеница да се представља као миротворац, за разлику од других Европљана који "једва чекају рат са Русијом".

Трећи и последњи сегмент директно следи ово: под његовим вођством, Фидес је једини чувар мађарских интереса под бриселском чизмом која тражи своје "лутке".

Орбан у незгодном положају

Али то нас доводи до замршене ситуације која је већ почела да га удара по глави. Наиме, како је WSJ истакао у овонедељној анализи, Орбан је чврсто везао економију свог режима за производњу електричних возила (и батерија), због чега она зависи управо од тих "бесмислених зелених мандата Европске уније" од којих сам Брисел све више одустаје.

Наиме, Мађарска је дуги низ година делила издашне субвенције како би привукла аутомобилску индустрију.

Према подацима будимпештанског тинк-тенк Институт за светску економију, на које се позивала већ поменута анализа WSJ-a, од 2004. до данас, немачке компаније специјализоване за електрична возила добиле су чак 871 милион долара подстицаја. Овој цифри треба додати и више од 2,57 милијарди долара које су у Мађарску са истом намером уложиле јужнокорејске и кинеске компаније од 2018. године.

Орбан се нашао у веома незгодној позицији: с једне стране, приморан је да напада „империјалистички Брисел који жели Мађарску под својом чизмом“, док истовремено, цела економска структура његовог режима зависи од зелене политике истог тог Брисела.

Шлаг на торти ове ироније лежи у чињеници да је окосница Орбановог плана зелена политика коју популисти крајње деснице, по команди, морају исмевати, пише WSJ.

Подршка три лидера

Упркос свему томе, још је рано званично отписати Виктора Орбана. Политичари овог типа су доказали да имају девет живота, и за више од петнаест година на власти чине све што је у њиховој моћи да на њој остану што дуже.

Још једна повољна околност за Орбана је чињеница да ужива подршку сва три лидера "настајућег поретка": Доналда Трампа, Владимира Путина и Си Ђинпинга.

Његове прорачуне би могли да покваре неодлучни бирачи, којих, према последњој статистици, има 16 одсто, а чак и у фебруару, само два месеца пре историјских избора, још увек не знају за кога ће гласати.

Према овогодишњим економским показатељима, просечан Мађар зарађује 30 одсто мање од просека ЕУ, а истовремено економија земље расте знатно спорије него у остатку Уније.

Прошле године је порасла за само 0,4 одсто, а истовремено бележи једну од највиших стопа инфлације у целој Унији, око пет одсто.

Извор: Србија Danas/WSJ