Најмоћнији човек Русије 16 година био обавештајац: Како је изгледао Путинов пут? На факултету упознао човека који му је обликовао каријеру

Владимир Владимирович Путин, човек који је обликовао светску политику последњих четврт века, рођен је 7. октобра 1952. године у тадашњем Лењинграду. Његово детињство обележиле су сенке Другог светског рата, а одрастао је у скромној радничкој породици, која га је научила издржљивости и сналажљивости, особинама које ће касније дефинисати његов политички стил. Још као дечак, Путин је показивао такмичарски дух и тренирао борилачке вештине. Такође је волео књиге и језике, што га је довело до студирања права на Лењинградском државном универзитету, где је дипломирао 1975. године. Тамо је први пут упознао Анатолија Собчака, човека који ће касније одиграти важну улогу у његовој политичкој каријери.

Путиново професионално путовање почело је у КГБ-у, совјетској тајној служби. Шеснаест година је радио као обавештајни официр, од чега пет у Немачкој, где је усавршио немачки језик и изблиза упознао свет шпијунаже. У јесен 1989. године, док се Берлински зид рушио, Путин је био у Дрездену спасавајући тајне архиве од демонстраната, што је касније описао као једну од најнапетијих ноћи у свом животу. Достигао је чин потпуковника, а затим је напустио службу 1991. године.

Након повратка у родни град, Путин се придружио градској администрацији под вођством Собчака. Док је радио на привлачењу страних инвестиција и изградњи међународних веза, стекао је репутацију поузданог, али одлучног бирократе. Године 1996. преселио се у Москву и тада је почео његов метеорски успон. Био је заменик шефа председничке администрације, директор Федералне службе безбедности (ФСБ) и секретар Савета безбедности Русије. Прекретница се такође догодила 1999. године, када га је Борис Јељцин, тадашњи председник, именовао за премијера. У то време, Русија је била економски слаба, политички нестабилна, изложена тероризму и сепаратизму. Путин се брзо етаблирао као чувар закона и реда, одлучан да се бори против сепаратиста и корупције.

Након што је Јељцин поднео оставку, Путин је постао вршилац дужности председника. Победио је на изборима у мају 2000. године, а његова ера је почела економским опоравком. Захваљујући растућим ценама нафте и гаса, руска економија је расла и милиони људи су изведени из сиромаштва. Путин је искористио повољну климу да учврсти власт - пооштрио је контролу над медијима, обуздао моћ олигарха и поставио темеље за систем у коме председник има последњу реч у свим питањима. Међутим, његов стил владавине је критикован на Западу. Оптужен је за ауторитаризам, сузбијање политичке опозиције и слободе медија, као и за корупцију.

У Русији су га, међутим, многи видели као лидера који је спасао земљу од колапса. Што се тиче његовог приватног живота, он је углавном обавијен велом тајне. Познато је да је био ожењен Људмилом Путин, са којом има две ћерке, а медији често спекулишу о његовој вези са бившом гимнастичарком Алином Кабајевом.

У последњих десет година, Путинову владавину обележила је анексија Крима 2014. године, војне интервенције у Сирији, све већи сукоб са Западом и инвазија на Украјину 2022. године. Путин позиционира Русију као глобалну силу, често у супротности са интересима САД и Европске уније. Међутим, цена такве политике су међународне санкције, економска стагнација и све већа изолација. Путин је 2021. године потписао уставне амандмане који му омогућавају да се кандидује за још два мандата, потенцијално остајући на власти до 2036. године.

Србија Данас/Вечерњи лист