Оружје мање од људске руке може да сруши Путинове моћне дронове? НАТО то није успео ни са ракетама вредним 570.000 долара, али у овоме је ствар

Авиони су испалили ракете вредне око 570.000 евра како би пресрели дронове „Шахед“, од којих је сваки вредео мање од десетине те вредности – и половина њихових покушаја није успела.

Не морате бити војни стратег да бисте схватили да је ово неодрживо, како извештава британски Телеграф. 

Као одговор, европски лидери су обећали да ће распоредити „зид дронова“ на источном крилу НАТО-а, који се састоји од различитих система за електронско ратовање и метода пресретања.

Али истовремено, у лабораторијама широм Европе и Сједињених Држава, компаније из одбрамбене индустрије раде на производњи малих, јефтиних ракета како би одговориле на тежак изазов који представља руски лидер Владимир Путин и његов рат у Украјини - како зауставити масовне нападе ројева стотина дронова, а да притом своју земљу не доведете у финансијске проблеме испаљивањем стотина хиљада или милиона евра вредних ракета на мете, понекад направљене од обичне шперплоче и других јефтиних материјала који коштају неколико хиљада евра.

Једна од тих компанија је Франкенбург Technology, чији је извршни директор Кусти Салм представио ракету Марк 1, сићушни пројектил дужине 65 цм од врха до репа, мањи од просечне људске руке.

- Нећемо се извињавати због чињенице да правимо оружје - рекао је Салм, бивши главни државни секретар у естонском Министарству одбране, док је представљао реплику од пене у канцеларији компаније у Талину, главном граду Естоније.

- Не плашимо се да кажемо да их правимо да бисмо уништили руске дронове дугог домета. И не извињавамо се због чињенице да ће ово бити најпотребнија способност у западном свету у наредних пет до десет година - додао је.

Само мораш бити „довољно добар“

Али иако је у питању мали пројекат, он је монументалан и захтеван пројекат, према писању Телеграфа. Чак и за ракетне научнике, изградња јефтине ракете представља низ изузетних изазова.

- Желимо да постигнемо приступачност и скалабилност у индустрији која је традиционално била попут индустрије дизајнерских торби - каже Салм.

Наиме, ракете у западним арсеналима су обично изузетне - ретке, скупе и веома способне. Насупрот томе, када је у питању сићушни Марк 1, тежња је да буде само „довољно добар“. 

Може да лети само 2 километра и тешко би функционисао у пустињској врућини или арктичкој хладноћи. Како се каже, постигнута је равнотежа између жеље за јефтиним деловима и прецизности, коју компанија нада да ће повећати на 90 процената, док тренутно износи око 56 процената.

Али смањење капацитета је помогло да Марк 1 буде „приступачан масама“ (војни концепт који се односи на способност брзе производње и распоређивања великог броја ефикасног, јефтиног оружја и система, прим. а.), каже Салм. 

Фабрике су отворене у две земље НАТО-а, а циљ је производња стотина ракета дневно. Иако није открио цену, Салм каже да ракета кошта око десетину постојећих система противваздушне одбране (на пример, ракета Стингер се продаје за око 450.000 евра). За западне земље, ово такође пружа убедљив разлог за њено коришћење.

У Украјини, тимови пилота дронова лансирају „пресретачке“ дронове како би оборили Русе. 

Ови дронови су јефтини - коштају око 2.800 евра по комаду - али успех у великој мери зависи од вештине пилота. Док Кијев има хиљаде обучених специјалиста, Запад их има запањујуће мало - свакако недовољно да заштити 2.100 кључних инфраструктурних локација дуж источне границе НАТО-а 24 сата дневно. С обзиром на то да се Марк 1 води до циља помоћу вештачке интелигенције, његови лансирни системи могу бити донекле препуштени сами себи.

Инсталирање бојеве главе, сензора и горива у пројектил нешто дужи од тастатуре представља јединствен изазов. Код мале ракете, како гориво сагорева, угао напада је драматично угрожен променом тежине. Тим Франкенбург Технолоџи је експериментисао, каже Салм, са обликом, положајем крила и тежиштем, притиском и свим врстама других фактора како би максимизирао тачност. 

Да би се суочио са изазовом ракетне науке и ограниченим буџетом, Франкенбург је ангажовао неке од најбољих стручњака у тој области.

Врхунски стручњаци

Главни инжењер је Андреас Баперт , који је пројектовао веома тражени систем противваздушне одбране Ирис-Т, који сада користе војске чланица НАТО-а и у Украјини. Тим такође укључује главног инжењера који ради на ракети Спеар III компаније МБДА, кључном британском одбрамбеном пројекту који је погођен кашњењима у развоју. Тиму су се придружили и „летонски генији“. Они раде „ствари које не можете научити преко викенда са Јутјуб видеа, као што можете са дроновима“, рекао је Салм.

- Не постоје књиге из серије „Ракетна наука за почетнике“ које можете наручити са Амазона - додао је.

- Постоји поприличан број стручњака који могу да направе бојеве главе, сензоре или моторе, али нема толико људи који могу да интегришу све ове подсистеме у функционалну, одрживу ракету - вероватно неколико десетина - објашњава Фабијан Хофман, стручњак за ракетну технологију.

Главни инжењери долазе до изражаја када ствари не функционишу. Обично имају деценије искуства које је тешко организовати или записати, каже Хофман. „Када сви имају велики знак питања над главом јер нико не зна шта се дешава, неки човек са 30 година искуства, на пример, сећа се експеримента који је урадио 2006. године где је открио да постоји мали проблем са местом које је имало пукотину – и овде је исто.“

Франкенбург, каже Салм, је у стању да привуче таленте свом пројекту јер је његова мисија једноставна.

- Много је људи који се буде ујутру, читају вести и љути су због неправде која се дешава у свету... А ми смо једно од ретких места у Европи где можете да искористите свој таленат да некако окончате ово лудило - закључио је Салм, а преноси „ Телеграф“ .