"ОСВОЈИ ЈЕ И ПОБЕДИО СИ" У овој држави се ломе копља на америчким изборима, а у њој живи огроман број Срба
Освоји Охајо и освојио си председништво – ово је био случај у последњих 14 америчких председничких избора, откако је Линдон Џонсон 1964. ушао у Белу Кућу захваљујући гласовима ове државе.
Избори у Америци 2020. могли би да наставе ту традицију.
Ниједна друга америчка држава у модерној историји није толико "диктирала" изборе колико Охајо. Нису ни близу, пише портал "Кливленд".
Флорида је по том питању друга – ова држава имала је националног победника у последњих шест избора, почевши са реизбором Била Клинтона 1996.
ТИХИ ХЕРОЈ КОЈИ ЈЕ СПАСАО СВЕТ! Човек који је рекао "не" нуклеарном рату
КАД ОВАКО ГОРИ ДРВО, ШТА ТЕК МОЖЕ ДА УРАДИ ЉУДСКОМ МЕСУ? Азери не би смели да користе ово оружје (ВИДЕО)
ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА ТОГА? ТАЈНИ КОД ИЛИ ГАФ? Мистериозна Бајденова порука коју нико не разуме (ВИДЕО)
Охајо је такозвана "колебљива" (swing) држава, која дакле није традиционално ни републикански ни демократски оријентисана, а која је седам пута гласала за републиканце, а пет пута за демократе на протеклих десетак председничких избора, како наводи "Ју-ес њуз".
Округ Отава бележи још дужи низ победника него читава држава. Последњи пут кад је округ Отава гласао против победника националне председничке трке било је 1944. кад је Томас Дјуи добио подршку како би спречио четврти реизбор Френклина Рузвелта.
То је најдужи низ у Охају. Избори на којима су ривали били Дјуи и Рузвелт били су посебно тесни – Дјуи је освојио Охајо с разликом од свега 7.000 гласова, иако је Рузвелт освојио Белу кућу.
Округ Кајахога има други рекорд – најдужи "плави низ" у Охају. Ту се последњи пут гласало за републиканца кад је Ричард Никсон био у трци 1972. Бери Голдвотер је освојио свега пет од 88 округа Охаја, да би га поразио Линдон Џонсон 1964, а свих тих пет области је отада сваки пут давало своје гласове републиканцима.
Да би схватили колико је Охајо подељен између републиканаца и демократа довољно је размотрити четири избора од 2000-2012 – два су освојила републиканац Џорџ Буш, а два демократа Барак Обама. Надодајте на то 22 милиона гласова (са оба избора) и две партије су подељене за свега 145.000 гласова.
Ствари су се, међутим, промениле 2016, кад је републиканац Доналд Трамп лако освојио победу над Хилари Клинтон у овој држави, са 51,7 спрам 43,6 одсто гласова. Ово је највећа победа у Охају од 1988. кад је Џорџ Буш поразио Мајкла Дукакиса са 10,9 поена разлике.
"Кливленд" напомиње да је од 2000-2012. сваки од четири избора у Охају одлучила разлика од око 4,6 процентуалних поена. Трампу је 2016. највећа подршка дошла из малих западних округа у Охају, Мерсера (80,6 одсто), Патнама (79,7) и Оглејза (79). За Клинтонову су гласала два највећа округа, Кајахога (66 одсто) и Френклин (60,4).
Охајо, који не региструје гласаче по партијама (на примарним изборима људи траже републикански или демократски листић), има 18 електоралних гласова, а његових 11,7 милиона становника чине 2,6 одсто америчке популације. Од тога је 78,7 одсто белаца, 12,6 Афроамериканаца, 3,9 хиспано и 2,4 одсто азијског порекла.
Сада се ближе наредни амерички избори, а управо таква демографија може објаснити зашто је Трамп доминантан у Охају. Мањине у овој држави чине 40 одсто, али је Охајо скоро 79 одсто бео. Највећа група мањина, хиспано порекла, чини 18,3 одсто популације – Охајо је мање од четири одсто Латино. Трампов ривал Џозеф Бајден има највећу подршку управо међу латино гласачима.
Срби у Охају
Међу тим мањинама налази се и српска. Највише Срба у Америци живи у Чикагу, Бафалу, Кливленду, Лос Анђелесу, Детроиту...
Званично се на попису становништва 2015. њих 191.400 изјаснило као Американци пореклом из Србије, а веома је вероватно да су они који су тврдили југословенско порекло такође били Срби. Њих је 2010. било више од 328.500, а 2012. преко 310.600. Број Срба у САД је, незванично, према проценама, драстично већи и креће се чак до милион људи.
Незанемарљив део наше мањине живи и ради у Охају, где је трећа највећа популација која говори српски језик у нацији. Десетине хиљада српских миграната дошли су у Охајо 1900-тих, у првом таласу који се наставио до Првог светског рата.
Након Другог светског рата дошао је још један талас српских имиграната у САД, а између 1949-1952 у Кливленду се населило најмање 700 Срба. Од тада до данас успостављене су заједнице Срба, а да су политичке активне говори податак да је 3. августа основан покрет "Срби за Трампа 2020". Циљ кампање је да "мобилише" Србе у Америци како би помогли Трампов избор.
Неизвесна трка
Ипак, трка за сада обећава само да ће бити неизвесна. Како наводи "Синсинати", укупно 48 одсто становника Охаја подржава Бајдена, а 47 одсто Трампа, показује недавно објављена анкета.
Исте бројке су изашле и у анкети Универзитета Квинипијак крајем септембра. С обзиром да са резултатима долази и маргина грешке, кандидати су веома близу један другог.
- У Охају се поново "гризу нокти" четири године након што је државала изгласала одлучујућу победу за Доналда Трампа (2016) - рекла је аналитичарка Универзитета Мери Сноу.
"Синсинати" подсећа да је Бајден недавно инвестирао време и новац у Охају, држави која му не треба да освоји Белу кућу већ да утврди победу над Трампом. С друге стране, Трампу треба победа у Охају. Ниједан републиканац још није освојио Белу кућу без Охаја и Трамп то веома добро зна.
Након што је Трамп тестиран позитивно на Ковид, 56 одсто гласача из Охаја је рекло да не верује да председник говори јавности истину о свом здрављу, док је 51 одсто њих рекло да верују Бајдену о његовом, показала је анкета објављена средином октобра.
Републиканци више верују Трамповој искрености, а демократе Бајденовој. Анкета Квинипијака је установила да 48 одсто гласача мисли позитивно о Бајдену, а 47 негативно. О Трампу позитивно мисли 46 одсто гласача, а 51 негативно – слично као и у септембру.
Охајо је такође мало старији од остатка земље – 17,1 одсто гласача су изнад 65 година, у поређењу са 16,1 на националном нивоу. У Охају је 2016. чак 62 одсто белаца гласало за Трампа, заједно са 56 одсто старијих од 65.
Како освојити Охајо?
"Ју-ес њуз" указује да је Бил Клинтон освојио Охајо 1992, након кампање усмерене на средњу радничку класу. Хилари Клинтон, међутим, није успела да се повеже са тим гласачима. Она је освојила само једну групу у Охају, људи са најнижим примањима који годишње зараде до 30.000 долара, а изгубила је беле мушке и факултетски необразоване гласаче, од којих је 25 одсто гласало за њу а 71 одсто за Трампа.
Трамп је тада ишао за трговинским уговорима, глобализацијом и прекоморским пословима, а те теме имају дубок одјек код гласача у Охају. И сада се размахао пред изборе да сакупи што више поена, укључујући посредовање у склапању историјског споразума између Израела и Уједињених Арапских Емирата, а не треба заборавити ни ангажовање на косовском питању.
Трампова носталгична парола "Учинимо Америку поново великом" највише има ефекта управо у Охају, сматра "Ју-ес њуз". Али, једна је прича била кад је Трамп био свеж кандидат, аутсајдер који је исмевао напоре ранијих званичника на спасавању челичне индустрије у Охају. Сада он има сопствени "досије" и то би могло бити проблематично за њега.
Кад је у јулу 2017. Трамп обишао Јангстаун, 25 километара од фабрике "Џенерал моторса" у Ворену, поручио је становницима да не селе из овог краја, обећавајући да ће заштитити њихове послове. Али, у септембру 2019. је фабрика у Охају затворена што је, како каже професор Универзитета Акрон Дејвид Коен допринело паду његове популарности у Охају.
За разлику од других држава, где је већи проценат мањина и младих гласача смањио Трампову природну базу, Охајо ће се показати проблематичним због његове политике и потеза који су обележили његов први мандат.
- Ово није велика демографска промена у Охају. Ово је у ствари промена у ставовима изборног тела која је већ ту - истакао је Коен.
Буш је победио у Охају 2004, Обама 2008. и 2012, а Трамп 2016. са нешто преко осам процентуалних поена разлике у односу на Клинтонову.
Трка се у Охају, "држави кестена" како је још зову, до сада показала и тесном и неизвесном, али њени резултати ће вероватно дефинисати победника на националним изборима.