"OSVOJI JE I POBEDIO SI" U ovoj državi se lome koplja na američkim izborima, a u njoj živi ogroman broj Srba
Osvoji Ohajo i osvojio si predsedništvo – ovo je bio slučaj u poslednjih 14 američkih predsedničkih izbora, otkako je Lindon Džonson 1964. ušao u Belu Kuću zahvaljujući glasovima ove države.
Izbori u Americi 2020. mogli bi da nastave tu tradiciju.
Nijedna druga američka država u modernoj istoriji nije toliko "diktirala" izbore koliko Ohajo. Nisu ni blizu, piše portal "Klivlend".
Florida je po tom pitanju druga – ova država imala je nacionalnog pobednika u poslednjih šest izbora, počevši sa reizborom Bila Klintona 1996.
TIHI HEROJ KOJI JE SPASAO SVET! Čovek koji je rekao "ne" nuklearnom ratu
KAD OVAKO GORI DRVO, ŠTA TEK MOŽE DA URADI LJUDSKOM MESU? Azeri ne bi smeli da koriste ovo oružje (VIDEO)
ŠTA SE KRIJE IZA TOGA? TAJNI KOD ILI GAF? Misteriozna Bajdenova poruka koju niko ne razume (VIDEO)
Ohajo je takozvana "kolebljiva" (swing) država, koja dakle nije tradicionalno ni republikanski ni demokratski orijentisana, a koja je sedam puta glasala za republikance, a pet puta za demokrate na proteklih desetak predsedničkih izbora, kako navodi "Ju-es njuz".
Okrug Otava beleži još duži niz pobednika nego čitava država. Poslednji put kad je okrug Otava glasao protiv pobednika nacionalne predsedničke trke bilo je 1944. kad je Tomas Djui dobio podršku kako bi sprečio četvrti reizbor Frenklina Ruzvelta.
To je najduži niz u Ohaju. Izbori na kojima su rivali bili Djui i Ruzvelt bili su posebno tesni – Djui je osvojio Ohajo s razlikom od svega 7.000 glasova, iako je Ruzvelt osvojio Belu kuću.
Okrug Kajahoga ima drugi rekord – najduži "plavi niz" u Ohaju. Tu se poslednji put glasalo za republikanca kad je Ričard Nikson bio u trci 1972. Beri Goldvoter je osvojio svega pet od 88 okruga Ohaja, da bi ga porazio Lindon Džonson 1964, a svih tih pet oblasti je otada svaki put davalo svoje glasove republikancima.
Da bi shvatili koliko je Ohajo podeljen između republikanaca i demokrata dovoljno je razmotriti četiri izbora od 2000-2012 – dva su osvojila republikanac Džordž Buš, a dva demokrata Barak Obama. Nadodajte na to 22 miliona glasova (sa oba izbora) i dve partije su podeljene za svega 145.000 glasova.
Stvari su se, međutim, promenile 2016, kad je republikanac Donald Tramp lako osvojio pobedu nad Hilari Klinton u ovoj državi, sa 51,7 spram 43,6 odsto glasova. Ovo je najveća pobeda u Ohaju od 1988. kad je Džordž Buš porazio Majkla Dukakisa sa 10,9 poena razlike.
"Klivlend" napominje da je od 2000-2012. svaki od četiri izbora u Ohaju odlučila razlika od oko 4,6 procentualnih poena. Trampu je 2016. najveća podrška došla iz malih zapadnih okruga u Ohaju, Mersera (80,6 odsto), Patnama (79,7) i Oglejza (79). Za Klintonovu su glasala dva najveća okruga, Kajahoga (66 odsto) i Frenklin (60,4).
Ohajo, koji ne registruje glasače po partijama (na primarnim izborima ljudi traže republikanski ili demokratski listić), ima 18 elektoralnih glasova, a njegovih 11,7 miliona stanovnika čine 2,6 odsto američke populacije. Od toga je 78,7 odsto belaca, 12,6 Afroamerikanaca, 3,9 hispano i 2,4 odsto azijskog porekla.
Sada se bliže naredni američki izbori, a upravo takva demografija može objasniti zašto je Tramp dominantan u Ohaju. Manjine u ovoj državi čine 40 odsto, ali je Ohajo skoro 79 odsto beo. Najveća grupa manjina, hispano porekla, čini 18,3 odsto populacije – Ohajo je manje od četiri odsto Latino. Trampov rival Džozef Bajden ima najveću podršku upravo među latino glasačima.
Srbi u Ohaju
Među tim manjinama nalazi se i srpska. Najviše Srba u Americi živi u Čikagu, Bafalu, Klivlendu, Los Anđelesu, Detroitu...
Zvanično se na popisu stanovništva 2015. njih 191.400 izjasnilo kao Amerikanci poreklom iz Srbije, a veoma je verovatno da su oni koji su tvrdili jugoslovensko poreklo takođe bili Srbi. Njih je 2010. bilo više od 328.500, a 2012. preko 310.600. Broj Srba u SAD je, nezvanično, prema procenama, drastično veći i kreće se čak do milion ljudi.
Nezanemarljiv deo naše manjine živi i radi u Ohaju, gde je treća najveća populacija koja govori srpski jezik u naciji. Desetine hiljada srpskih migranata došli su u Ohajo 1900-tih, u prvom talasu koji se nastavio do Prvog svetskog rata.
Nakon Drugog svetskog rata došao je još jedan talas srpskih imigranata u SAD, a između 1949-1952 u Klivlendu se naselilo najmanje 700 Srba. Od tada do danas uspostavljene su zajednice Srba, a da su političke aktivne govori podatak da je 3. avgusta osnovan pokret "Srbi za Trampa 2020". Cilj kampanje je da "mobiliše" Srbe u Americi kako bi pomogli Trampov izbor.
Neizvesna trka
Ipak, trka za sada obećava samo da će biti neizvesna. Kako navodi "Sinsinati", ukupno 48 odsto stanovnika Ohaja podržava Bajdena, a 47 odsto Trampa, pokazuje nedavno objavljena anketa.
Iste brojke su izašle i u anketi Univerziteta Kvinipijak krajem septembra. S obzirom da sa rezultatima dolazi i margina greške, kandidati su veoma blizu jedan drugog.
- U Ohaju se ponovo "grizu nokti" četiri godine nakon što je državala izglasala odlučujuću pobedu za Donalda Trampa (2016) - rekla je analitičarka Univerziteta Meri Snou.
"Sinsinati" podseća da je Bajden nedavno investirao vreme i novac u Ohaju, državi koja mu ne treba da osvoji Belu kuću već da utvrdi pobedu nad Trampom. S druge strane, Trampu treba pobeda u Ohaju. Nijedan republikanac još nije osvojio Belu kuću bez Ohaja i Tramp to veoma dobro zna.
Nakon što je Tramp testiran pozitivno na Kovid, 56 odsto glasača iz Ohaja je reklo da ne veruje da predsednik govori javnosti istinu o svom zdravlju, dok je 51 odsto njih reklo da veruju Bajdenu o njegovom, pokazala je anketa objavljena sredinom oktobra.
Republikanci više veruju Trampovoj iskrenosti, a demokrate Bajdenovoj. Anketa Kvinipijaka je ustanovila da 48 odsto glasača misli pozitivno o Bajdenu, a 47 negativno. O Trampu pozitivno misli 46 odsto glasača, a 51 negativno – slično kao i u septembru.
Ohajo je takođe malo stariji od ostatka zemlje – 17,1 odsto glasača su iznad 65 godina, u poređenju sa 16,1 na nacionalnom nivou. U Ohaju je 2016. čak 62 odsto belaca glasalo za Trampa, zajedno sa 56 odsto starijih od 65.
Kako osvojiti Ohajo?
"Ju-es njuz" ukazuje da je Bil Klinton osvojio Ohajo 1992, nakon kampanje usmerene na srednju radničku klasu. Hilari Klinton, međutim, nije uspela da se poveže sa tim glasačima. Ona je osvojila samo jednu grupu u Ohaju, ljudi sa najnižim primanjima koji godišnje zarade do 30.000 dolara, a izgubila je bele muške i fakultetski neobrazovane glasače, od kojih je 25 odsto glasalo za nju a 71 odsto za Trampa.
Tramp je tada išao za trgovinskim ugovorima, globalizacijom i prekomorskim poslovima, a te teme imaju dubok odjek kod glasača u Ohaju. I sada se razmahao pred izbore da sakupi što više poena, uključujući posredovanje u sklapanju istorijskog sporazuma između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a ne treba zaboraviti ni angažovanje na kosovskom pitanju.
Trampova nostalgična parola "Učinimo Ameriku ponovo velikom" najviše ima efekta upravo u Ohaju, smatra "Ju-es njuz". Ali, jedna je priča bila kad je Tramp bio svež kandidat, autsajder koji je ismevao napore ranijih zvaničnika na spasavanju čelične industrije u Ohaju. Sada on ima sopstveni "dosije" i to bi moglo biti problematično za njega.
Kad je u julu 2017. Tramp obišao Jangstaun, 25 kilometara od fabrike "Dženeral motorsa" u Vorenu, poručio je stanovnicima da ne sele iz ovog kraja, obećavajući da će zaštititi njihove poslove. Ali, u septembru 2019. je fabrika u Ohaju zatvorena što je, kako kaže profesor Univerziteta Akron Dejvid Koen doprinelo padu njegove popularnosti u Ohaju.
Za razliku od drugih država, gde je veći procenat manjina i mladih glasača smanjio Trampovu prirodnu bazu, Ohajo će se pokazati problematičnim zbog njegove politike i poteza koji su obeležili njegov prvi mandat.
- Ovo nije velika demografska promena u Ohaju. Ovo je u stvari promena u stavovima izbornog tela koja je već tu - istakao je Koen.
Buš je pobedio u Ohaju 2004, Obama 2008. i 2012, a Tramp 2016. sa nešto preko osam procentualnih poena razlike u odnosu na Klintonovu.
Trka se u Ohaju, "državi kestena" kako je još zovu, do sada pokazala i tesnom i neizvesnom, ali njeni rezultati će verovatno definisati pobednika na nacionalnim izborima.