Откривен тајни план Москве? Русија спрема напад на НАТО овог датума - Хитно се огласио немачки генерал

Његова изјава долази у тренутку када се у европским престоницама све озбиљније разговара о могућности да Москва, након рата у Украјини, обнови војне капацитете и покуша да тестира спремност НАТО-а на источном крилу Алијансе.

Фројдинг је поручио да ово није само немачка процена, већ закључак заснован на обавештајним подацима који су усаглашени међу чланицама НАТО-а.

Све 32 чланице НАТО-а сагласне су да би Русија до 2029. могла да поседује способност да изврши инвазију на неку земљу чланицу Алијансе - рекао је Фројдинг.

Он је посебно нагласио да 2029. година не сме да се схвати као сигуран рок, већ као упозорење да се европске војске морају много брже припремати.

 - 2029. година није немачка процена. То су обавештајни подаци усаглашени у НАТО-у - додао је немачки генерал, упозоривши да би опасност могла да наступи и раније.

Русија гомила снаге близу граница НАТО-а

Фројдингово упозорење поклопило се са новим извештајима нордијских и балтичких медија, који тврде да Русија појачава војну инфраструктуру у близини граница са Финском, Норвешком и балтичким државама.

Према тим наводима, Москва шири капацитете за смештај великог броја војника, опреме и логистике у регионима који су од посебног значаја за северно и источно крило НАТО-а. Иако је велики део руских снага и даље ангажован у рату против Украјине, западни војни званичници упозоравају да се Русија истовремено припрема за период после тог сукоба.

Процене из нордијских обавештајних кругова указују да би наредне једна до три године могле да буду посебно осетљиве, јер европске државе још покушавају да убрзају производњу оружја, попуне залихе муниције и ојачају противваздушну одбрану.

Британски Телеграф објавио је и геолоциране сателитске снимке наводних руских војних објеката у близини границе са НАТО-ом, што је додатно појачало забринутост међу савезницима.

Немачка војска тражи хитно јачање спремности

Фројдинг је поручио да немачка војска мора свакодневно да се припрема за најтежи сценарио.

Као немачка војска морамо свакодневно унапређивати своје способности за сценарио "борбе вечерас" - рекао је он.

Према његовим речима, Бундесверу су потребна и привремена, прелазна решења како би се премостили постојећи недостаци док се не заврше дугорочни програми модернизације.

Време је сада кључни фактор - упозорио је Фројдинг.

Ова порука посебно је важна јер је Немачка, као највећа европска економија, годинама била критикована због недовољних улагања у војску. После почетка рата у Украјини Берлин је најавио историјско повећање издвајања за одбрану, али војни званичници упозоравају да новац сам по себи није довољан ако се не убрзају набавке, производња и обука.

Европа повећава буџете, али се плаши да касни

Од почетка руске инвазије на Украјину, европске земље су знатно повећале издвајања за одбрану. Европска комисија предложила је и значајно повећање буџета за одбрамбене пројекте у наредном седмогодишњем финансијском оквиру.

Међутим, међу западним званичницима и даље постоје разлике око тога колико је новца потребно и колико брзо Европа може да достигне ниво спремности који би одвратио Русију од могућег напада.

Проблем није само у буџету, већ и у времену. За производњу артиљеријске муниције, ракетних система, дронова, тенкова, оклопних возила и система противваздушне одбране потребне су године. Управо зато се 2029. све чешће помиње као година до које би НАТО морао да буде спреман за најтежи могући сценарио.

Политички потрес у Британији због војске

Додатну тежину европској дебати дала је и оставка британског министра одбране Џона Хилија, који је напустио функцију уз критике да влада премијера Кира Стармера не издваја довољно новца за јачање одбране.

Хили је упозорио да тренутни планови нису довољни за одговор на растуће безбедносне претње, укључујући Русију. Његов одлазак изазвао је политички потрес у Лондону и додатно отворио питање да ли европске чланице НАТО-а заиста раде довољно да се припреме за нову безбедносну реалност.

Страх од слабије америчке подршке

Питање заједничког одговора НАТО-а додатно се отворило и због нове политике администрације америчког председника Доналда Трампа.

Европски званичници страхују да би Сједињене Државе могле да смање војно присуство у Европи или да услове подршку савезницима који, према процени Вашингтона, не издвајају довољно за одбрану или не подржавају америчке спољнополитичке потезе.

Амерички медији раније су писали да се разматра прерасподела дела америчких снага у Европи, што је у појединим чланицама НАТО-а дочекано као озбиљан сигнал да Европа мора више да се ослони на сопствене капацитете.

Сувалки коридор као најрањивија тачка НАТО-а

Једна од најосетљивијих тачака европске безбедности остаје такозвани Сувалки коридор, уски појас између Пољске и Литваније, који раздваја Белорусију од руске ексклаве Калињинградске области.

Тај простор, широк око 70 километара, годинама се у војним анализама описује као слаба тачка НАТО-а. У случају шире кризе, евентуални притисак на тај коридор могао би да угрози копнену везу балтичких држава са остатком Алијансе.

Украјински председник Володимир Зеленски раније је упозоравао да би Русија могла да искористи територију Белорусије за притисак на суседне земље чланице НАТО-а, што додатно појачава забринутост за безбедност Пољске, Литваније, Летоније и Естоније.

НАТО пред најважнијим тестом од Хладног рата

Иако западни званичници не тврде да је руски напад на НАТО непосредно пред почетком, све чешћа упозорења показују да се Алијанса припрема за сценарио који се до пре неколико година сматрао готово незамисливим.

Порука Кристијана Фројдинга зато је двострука: Русија би, према западним проценама, у наредним годинама могла да обнови способности за велики конвенционални сукоб, док Европа истовремено мора да надокнади године недовољног улагања у одбрану.

Због тога се 2029. година све чешће помиње као рок до ког НАТО мора да буде спреман за најгори сценарио. Међутим, упозорење немачког генерала јасно показује да би времена могло да буде мање него што европски политичари желе да признају.