Otkriven tajni plan Moskve? Rusija sprema napad na NATO ovog datuma - Hitno se oglasio nemački general

Njegova izjava dolazi u trenutku kada se u evropskim prestonicama sve ozbiljnije razgovara o mogućnosti da Moskva, nakon rata u Ukrajini, obnovi vojne kapacitete i pokuša da testira spremnost NATO-a na istočnom krilu Alijanse.

Frojding je poručio da ovo nije samo nemačka procena, već zaključak zasnovan na obaveštajnim podacima koji su usaglašeni među članicama NATO-a.

Sve 32 članice NATO-a saglasne su da bi Rusija do 2029. mogla da poseduje sposobnost da izvrši invaziju na neku zemlju članicu Alijanse - rekao je Frojding.

On je posebno naglasio da 2029. godina ne sme da se shvati kao siguran rok, već kao upozorenje da se evropske vojske moraju mnogo brže pripremati.

 - 2029. godina nije nemačka procena. To su obaveštajni podaci usaglašeni u NATO-u - dodao je nemački general, upozorivši da bi opasnost mogla da nastupi i ranije.

Rusija gomila snage blizu granica NATO-a

Frojdingovo upozorenje poklopilo se sa novim izveštajima nordijskih i baltičkih medija, koji tvrde da Rusija pojačava vojnu infrastrukturu u blizini granica sa Finskom, Norveškom i baltičkim državama.

Prema tim navodima, Moskva širi kapacitete za smeštaj velikog broja vojnika, opreme i logistike u regionima koji su od posebnog značaja za severno i istočno krilo NATO-a. Iako je veliki deo ruskih snaga i dalje angažovan u ratu protiv Ukrajine, zapadni vojni zvaničnici upozoravaju da se Rusija istovremeno priprema za period posle tog sukoba.

Procene iz nordijskih obaveštajnih krugova ukazuju da bi naredne jedna do tri godine mogle da budu posebno osetljive, jer evropske države još pokušavaju da ubrzaju proizvodnju oružja, popune zalihe municije i ojačaju protivvazdušnu odbranu.

Britanski Telegraf objavio je i geolocirane satelitske snimke navodnih ruskih vojnih objekata u blizini granice sa NATO-om, što je dodatno pojačalo zabrinutost među saveznicima.

Nemačka vojska traži hitno jačanje spremnosti

Frojding je poručio da nemačka vojska mora svakodnevno da se priprema za najteži scenario.

Kao nemačka vojska moramo svakodnevno unapređivati svoje sposobnosti za scenario "borbe večeras" - rekao je on.

Prema njegovim rečima, Bundesveru su potrebna i privremena, prelazna rešenja kako bi se premostili postojeći nedostaci dok se ne završe dugoročni programi modernizacije.

Vreme je sada ključni faktor - upozorio je Frojding.

Ova poruka posebno je važna jer je Nemačka, kao najveća evropska ekonomija, godinama bila kritikovana zbog nedovoljnih ulaganja u vojsku. Posle početka rata u Ukrajini Berlin je najavio istorijsko povećanje izdvajanja za odbranu, ali vojni zvaničnici upozoravaju da novac sam po sebi nije dovoljan ako se ne ubrzaju nabavke, proizvodnja i obuka.

Evropa povećava budžete, ali se plaši da kasni

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, evropske zemlje su znatno povećale izdvajanja za odbranu. Evropska komisija predložila je i značajno povećanje budžeta za odbrambene projekte u narednom sedmogodišnjem finansijskom okviru.

Međutim, među zapadnim zvaničnicima i dalje postoje razlike oko toga koliko je novca potrebno i koliko brzo Evropa može da dostigne nivo spremnosti koji bi odvratio Rusiju od mogućeg napada.

Problem nije samo u budžetu, već i u vremenu. Za proizvodnju artiljerijske municije, raketnih sistema, dronova, tenkova, oklopnih vozila i sistema protivvazdušne odbrane potrebne su godine. Upravo zato se 2029. sve češće pominje kao godina do koje bi NATO morao da bude spreman za najteži mogući scenario.

Politički potres u Britaniji zbog vojske

Dodatnu težinu evropskoj debati dala je i ostavka britanskog ministra odbrane Džona Hilija, koji je napustio funkciju uz kritike da vlada premijera Kira Starmera ne izdvaja dovoljno novca za jačanje odbrane.

Hili je upozorio da trenutni planovi nisu dovoljni za odgovor na rastuće bezbednosne pretnje, uključujući Rusiju. Njegov odlazak izazvao je politički potres u Londonu i dodatno otvorio pitanje da li evropske članice NATO-a zaista rade dovoljno da se pripreme za novu bezbednosnu realnost.

Strah od slabije američke podrške

Pitanje zajedničkog odgovora NATO-a dodatno se otvorilo i zbog nove politike administracije američkog predsednika Donalda Trampa.

Evropski zvaničnici strahuju da bi Sjedinjene Države mogle da smanje vojno prisustvo u Evropi ili da uslove podršku saveznicima koji, prema proceni Vašingtona, ne izdvajaju dovoljno za odbranu ili ne podržavaju američke spoljnopolitičke poteze.

Američki mediji ranije su pisali da se razmatra preraspodela dela američkih snaga u Evropi, što je u pojedinim članicama NATO-a dočekano kao ozbiljan signal da Evropa mora više da se osloni na sopstvene kapacitete.

Suvalki koridor kao najranjivija tačka NATO-a

Jedna od najosetljivijih tačaka evropske bezbednosti ostaje takozvani Suvalki koridor, uski pojas između Poljske i Litvanije, koji razdvaja Belorusiju od ruske eksklave Kalinjingradske oblasti.

Taj prostor, širok oko 70 kilometara, godinama se u vojnim analizama opisuje kao slaba tačka NATO-a. U slučaju šire krize, eventualni pritisak na taj koridor mogao bi da ugrozi kopnenu vezu baltičkih država sa ostatkom Alijanse.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je upozoravao da bi Rusija mogla da iskoristi teritoriju Belorusije za pritisak na susedne zemlje članice NATO-a, što dodatno pojačava zabrinutost za bezbednost Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije.

NATO pred najvažnijim testom od Hladnog rata

Iako zapadni zvaničnici ne tvrde da je ruski napad na NATO neposredno pred početkom, sve češća upozorenja pokazuju da se Alijansa priprema za scenario koji se do pre nekoliko godina smatrao gotovo nezamislivim.

Poruka Kristijana Frojdingа zato je dvostruka: Rusija bi, prema zapadnim procenama, u narednim godinama mogla da obnovi sposobnosti za veliki konvencionalni sukob, dok Evropa istovremeno mora da nadoknadi godine nedovoljnog ulaganja u odbranu.

Zbog toga se 2029. godina sve češće pominje kao rok do kog NATO mora da bude spreman za najgori scenario. Međutim, upozorenje nemačkog generala jasno pokazuje da bi vremena moglo da bude manje nego što evropski političari žele da priznaju.