Откривени нови детаљи о мистериозним дроновима: Ко их је лансирао у ваздушни простор Данске?

Истрага о дроновима који су претходних дана надлетали неколико данских аеродрома и изазвали хаос у ваздушном саобраћају, усмерена је ка три брода повезана с Русијом. Сумња се да су управо са бродова Астрол-1, Пусхпа и Осло Цариер-3 лансиране беспилотне летелице које су у понедељак, 22. септембра, надлетеле аеродром у Копенхагену.

Порекло дронова представља кључну непознаницу у истрази инцидента који је данска влада назвала "најозбиљнијим нападом на критичну инфраструктуру" у земљи. Због прелета изнад копенхагенског аеродрома, сав ваздушни саобраћај у Данској био је обустављен на неколико сати у понедељак увече, а аеродроми у Копенхагену и норвешком Ослу поново су отворени тек у уторак ујутро.

Нови дронови примећени су синоћ изнад још четири аеродрома, укључујући и онај у Олборгу на северу земље, који је такође привремено затворен. Иако није директно именовала кривце, премијерка Мет Фредериксен изјавила је да се инцидент "уклапа у развој догађаја које смо недавно могли да приметимо кроз друге нападе дроновима, повреде ваздушног простора и сајбер-нападе на европске аеродроме", алудирајући на сличне случајеве у Пољској и Естонији за које је оптужена Москва.

Реакција Русије

Данска није директно навела да Русија стоји иза инцидената с дроновима, али су на данашњој конференцији за штампу дате назнаке да Москва стоји иза свега.

Реаговало је и руско амбасадорство у Данској које је одбацило све спекулације о умешаности, написавши на друштвеним мрежама:

"Очигледно је да су инциденти с пријављеним поремећајима на данским аеродромима исценирана провокација. Руска страна одлучно одбацује апсурдне спекулације о умешаности у инциденте."

Портпарол Кремља, Дмитриј Песков, још је у уторак поручио да се ради о "неутемељеним оптужбама“ које "озбиљна земља не би требало да износи".

Сарадња Данске и НАТО-а

У међувремену, данска премијерка Фредериксен је на платформи "Икс" написала да је разговарала с генералним секретаром НАТО-а, Марком Рутеом, о "озбиљној ситуацији везаној за дронове изнад данских аеродрома“.

- Сложили смо се да ће НАТО сарађивати с Данском на томе шта можемо да учинимо заједно како бисмо осигурали безбедност - навела је Фредериксен.

Руте је изјавио да такве претње схвата „веома озбиљно“.

- НАТО савезници и Данска раде заједно на томе како можемо да обезбедимо нашу кључну инфраструктуру - објавио је на мрежама.

Три сумњива брода

Утврђивање локације с које су дронови полетели могло би да открије одговорне, посебно јер сва три брода која помињу дански медији имају везе с Русијом. Ради се о два теретна брода и једном танкеру које су идентификовали аналитичари, преноси Франце24.

Теретни брод Астрол-1, који плови под руском заставом, имао је "неконзистентну путању са великим бројем цик-цак кретања" пре него што је прошао близу Копенхагена, изјавио је новинар Петер Moller.

- Сумњива путања је све што одступа од уобичајеног, јер брод нема разлога да не користи најкраћи правац - објашњава Александар Лот, стручњак за поморско право и безбедност са Арктичког универзитета у Норвешкој.

У близини аеродрома, у мореузу Оресунд, у понедељак у 20:30, тачно у време када су дронови примећени, налазио се и Осло Carrier-3. Иако су његове везе с Русијом најслабије, део посаде наводно говори руски, а власник – норвешка компанија Булксхип Манагемент АС – има канцеларију за запошљавање у Калињинграду.

Веза с Русијом најизраженија је код трећег сумњивца – танкера Пусхпа. Иако плови под заставом Бенина, оптужен је за превоз руске нафте и припадност "флоти духова" којом Москва заобилази санкције.

Брод као мобилна платформа

Коришћење брода као лансирне рампе за дронове пружа бројне предности.

- Релативно је лако уклонити доказе о умешаности - тврди Александар Лот.

Јулиан Павлак, стручњак за поморску безбедност, додаје да је то "мобилна платформа за лансирање, што омогућава брзо повлачење и скривање".

У супротном, дронови би морали да буду лансирани с територије Русије, што би олакшало утврђивање одговорности.

Ипак, остаје изазов како лансирати дрон с брода.

- Све зависи од врсте дронова. Мали дронови који узлећу вертикално могу да се лансирају и с малих бродова. Много је теже за велике моделе с фиксним крилима - објашњава Бруно Оливеира Мартинс, стручњак за безбедносна питања.

Брод такође може служити као плутајући командни центар из којег оператер управља летелицом.

Савршен алат за хибридни рат

Аеродроми су инфраструктура коју је изузетно тешко заштитити од дронова.

- Није их увек лако идентификовати, а њихово неутралисање је ризично. Не можете их само оборити, а ометање сигнала могло би да угрози авионе - каже Мартинс.

Регија Балтичког мора већ се сматра "тачком конвергенције свих тензија између Русије и НАТО-а", а додавање дронова додатно компликује ситуацију.

- Данас не постоји идеално решење за заштиту од ове претње - упозорава Павлак.

Правно је тешко забранити бродовима да плове тим водама због међународног права о нешкодљивом пролазу. Чак и ако се докаже да су дронови полетели с брода, биће тешко директно оптужити Русију, која може тврдити да су акцију спровели недржавни актери.

- Зато су дронови савршени инструменти хибридног рата - закључује Мартинс. "Дискретни су, тешко их је пресрести, а још теже повезати с налогодавцем."

Извор: Србија Danas/Index