ОТКРИВЕНО КАКО КОРОНА УТИЧЕ НА МОЗАК: "Ова открића говоре нам да би могли имати дугорочне последице"
У мноштву озбиљних симптома инфекције COVID-19, засад су најзагонетнији они неуролошки...
Изненадни губитак мириса и укуса били су међу првим необичним симптомима о којима су известили оболели болесници с инфекцијом коју узрокује нови коронавирус (САРС-ЦоВ-2), али такође и мождани удар, разни напади и енцефалитис.
НАЈСТАРИЈИ ПРЕДСЕДНИК У ИСТОРИЈИ: Бајден у 78. години ступа на функцију, многи се питају шта ако буде касно
КРВАВИ ПИР СЕ ПОТПИРУЈЕ: Азери сатиру и газе све пред собом, пуцају на врата престонице Карабаха!
"СЈАЈНА ВЕСТ": Трамп одушевљен вакцином против короне коју је обећао својим гласачима, одмах се огласио на Твитеру
Према медицинским извештајима, неки пацијенти којима је дијагностикован COVID-19 такође су осећали дезоријентисаност, делиријум, вртоглавицу, а имали су и потешкоћа с концентрацијом.
Већ месецима лекари неуморно покушавају разумети ову болест и њене бројне манифестације које утичу на мозак на различите начине који се још не могу у потпуности објаснити. Како би објединили што више прикупљених података, два су неуролога провела преглед истраживања истраживши како COVID-19 ремети нормалне функције мозга, а што се може измерити ЕЕГ-ом. ЕЕГ (електроенцефалограм) бележи електричну активност у различитим деловима човековог мозга, обично помоћу електрода постављених на теме.
У свом прегледу, неуролози су објединили податке о готово 620 пацијената позитивних на COVID из 84 студије објављене у рецензираним часописима. Проучавањем су закључили како резултати ЕЕГ-а код тих пацијената могу указивати на неки облик енцефалопатије повезане с COVID-om, односно знакове оштећења или поремећаја у раду мозга.
"Отприлике две трећине пацијената у тим истраживањима били су мушкарци чија је просечна доб 61 година. Неки су већ имали одређене поремећаје попут деменције, који могу утицати на очитање ЕЕГ-а, што су истраживачи узели у обзир приликом процене резултата тестова."
Међу 420 пацијената, чије су снимке ЕЕГ-а на концу узете у обзир и искориштене за ову студију, скоро две трећине испитаних доживело је неки делиријум, кому или дезоријентисаност. Отприлике 30 посто пацијената имало је епизоде сличне нападима, због којих су их лекари и послали на ЕЕГ, док је неколицина пацијената имала проблема с говором. Преостали су, пак, доживели изненадни срчани застој, који је могао прекинути доток крви у мозак.
ЕЕГ снимке тих пацијената показале су читав спектар абнормалности у можданој активности, укључујући неке ритмичке обрасце и епилептичне скокове активности. Најчешћа уочена абнормалност била је дифузно успоравање, што је свеукупно успоравање можданих валова, а указује на општу дисфункцију мождане активности.
У случају COVID-a, ово оштећење може бити резултат раширене упале, јер тело успоставља свој имунолошки одговор, а евентуално смањени проток крви у мозак, ако су срце и плућа слаби.
Трећина свих тих откривених абнормалности била је локализована у чеоном режњу, делу мозга који је задужен за мисаоне функције попут логичног закључивања и доношења одлука.
Чеони режањ такође помаже да регулишемо своје осећаје, контролишемо своје понашање, а укључен је у учење и пажњу.
- Ова открића говоре нам да морамо испробати ЕЕГ на ширем кругу пацијената, као и друге начине снимања мозга, попут МРИ или ЦТ скенирања, што ће нам дати бољи увид у фронтални режањ - рекао је неуролог Зулфи Ханееф с Медицинског факултета Baylor у Хоустону, један од коаутора ове студије.
С временом би ЕЕГ могао помоћи у учвршћивању дијагнозе COVID-19 или наговестити могуће компликације. То би могло помоћи лекарима у праћењу дугорочних компликација те болести и откривању других дуготрајних учинака на мождане функције пацијента.
Добијени резултати могу се додати све већем броју доказа да коронавирус може озбиљно утицати на неуролошко здравље људи.
- Потребно је више истраживања, али ови резултати нам показују на која подручја се морамо усредсредити пре него кренемо даље - казао је др. Ханееф.
- Чини се да су поремећаји који утичу на чеони режањ чести у COVID-19 енцефалопатији и могли би бити потенцијални биомаркер ако се континуирано буду јављали - написали су аутори у свом раду.
Већ се показало колико COVID-19 може бити "твродглав" и дуготрајан по пацијенте који симптоме, нарочито умор, осећају још месецима након што им је болест дијагностикована.
- Многи мисле да ће оболети, оздравити па се вратити у нормалу. Но, ова открића говоре нам да би могли имати дугорочних проблема. Испрва смо само сумњали у то, а сада проналазимо све више доказа који то поткрепљују - казао је др. Ханееф.