ОВАЈ ЛЕКАР ЈЕ МОГАО ДА ИХ СПАСИ, АЛИ НИСУ ЧУЛИ ЊЕГОВ ВАПАЈ: Хорор са короном у Италији је почео 7. јануара

У десет ујутро, у уторак, 7. јануара, Пиетро Поидомани поново отвара ординацију. Божићни празници су се управо завршили, али број људи у реду је необичан. Он их све зна. Један је од двојице лекара опште праксе у насељу Чивидате ал Пјано, удаљеном 25 километара од Бергама, које броји око пет хиљада становника

Првих пет пацијената имају исти проблем. Они су пензионери које је он већ вакцинисао против сезонског грипа, али још имају температуру и чудан кашаљ. Боре се за ваздух. Свима је урадио рентген грудног коша, а налаз је увек исти - тешка пнеумонија. Дванаест од педесет пацијената има исте симптоме тог дана. Следећег дана иста прича, а онда и следећег, и следећег...

У наредним недељама др Поидомани зове неке своје колеге из суседних региона.

- И вама се ово догађа? - питао је.

Да, и њима се то догађа...

Тек средином фебруара одлучили су да се обрате Институту за заштиту здравља провинције Бергамо. Зар не би било примерено погледати све рендгенске снимке грудног коша рађене од 25. децембра надаље? Никада неће добити одговор.

- Провером података могли смо да спасимо неке животе. Али нико није поставио право питање. И тако смо у кључни тренутак стигли голих руку, без опреме, без боца са кисеоником - каже Поидомани.

Са акцијом се касно почело. Први позив радне групе која је основана у Министарству здравља датира од 22. јануара 2020. године, када је издато циркуларно писмо које прописује брис у случају необичне упале плућа.

- Без узимања у обзир места пребивалишта или историје путовања, чак и ако је утврђена друга етиологија која у потпуности објашњава клиничку ситуацију. Пет дана касније ново писмо у ком ова реченица нестаје. Проверите само ко долази из Вухана или је имао недавне контакте са Кином. Али 30. јануара увече, сви информативни програми почиињу са истом вешћу: "Вирус погодио Италију", "Аларм СЗО"...

Дан касније новине предвиђају мере које влада припрема да предузме: проглашавање ванредног стања и блокирање летова са Кином.

Уредба која мења све долази следећег дана, 31. јануара 2020.

- Сматра се да је потребно брзо реализовати све ванредне иницијативе ... - стајало је у писму.

Међутим, недостају упутства. Уведено је ванредно стање, али не постоји план за ванредне ситуације. Како треба да се понашају болнице и региони?

Наредног дана, 1. фебруара, један од угледних лекара у Милану разговара са својим колегама.

- Помоћу ових мера саградили су прелепу кућу. Штета што су заборавили да нам направе кров - рекао је лекар.

Показаће се да је то пророчанство.

Два месеца након почетка трагедије, која је за Италију почела у 00:45 сати, 21. фебруара, када је агенција Анса објавила вест о првом позитивном пацијенту на корона вирус, чувеном Матији који није дошао из Кине и зато му данима није рађен брис, треба "вратити филм".

- Да вам кажем, без појединачних грешака и одговорности, прича је о колективном, институционалном, па чак и медијском подцењивању. Декрет од 31. јануара садржи логичну ману. Одлука да се блокирају летови за Кину и из ње не доноси никакав резултат у праћењу инфекције, јер ће они, који су се морали да се врате из заражених подручја то учинити преко других аеродрома, без подвргавања даљим проверама. Међутим, први корак је бољи него ништа, или готово ништа, што ће уследити на нивоу доношења одлука, између подцењивања и упитне великодушности - сматра Поидомани.

Италијански лист подсећа да је 15. фебруара у 14.50 сати полетео авион за Пекинг. Министарство спољних послова Италије организовало је слање помоћи Кини. У авиону су и две тоне санитетског материјала... Неколико дана касније, заштитне маске и комбинезони за здравствене раднике биће немогуће наћи у најугроженијим регионима Ломбардије.

Декрет о хитним ситуацијама, који је уследио након препорука СЗО, постао је својеврсни "кишобран" под којим се може сакрити сваки чиновник који је одлучио да не реагује на први аларм. Лекари три велике ломбардијске болнице, миланске Нигуарде, папа Јован из Бергама, и Света Ана у Кому, шаљу допис референтним установама тражећи да провере број места у јединицама интензивне неге у региону. Увече, 21. фебруара, у Бергаму се одржава састанак лекарских стручњака провинција. На дневном реду је још једно писмо које ће се послати властима, у ком се истиче да "с обзиром на тренутне услове" нису у стању да се изборе са епидемијом, ако до ње и дође. Нажалост, већ је стигла.

Први владин документ који објашњава како треба поступати стигао је тек 1. марта. Потписао га је директор Института за јавно здравље.

У писму се поздрављају захтеви Техничко-научног одбора (ЦТС) Цивилне заштите према којима је „неопходно да се у што краћем року модел сарадње координира на националном нивоу за повећање доступности кревета на 50 одсто у јединицама интензивне неге и 100 одсто на одељењима болница за плућне и заразне болести".

Комесар Ангело Borreli тек шест дана потом потписује споразум са компанијом Сиаре о набавци механичких респиратора, непходних за интензивну негу.

Мишљења о томе колико је вирус опасан била су подељена од почетка. Чувени италијански епидемилог Роберто Буриони је 2. фебруара, када су у Италији хоспитализована два кинеска држављанина, рекао да је "ризик по земљу нула". Министар здравља Роберто Сперанза је "драматизовао ситуацију".

- Донели смо веома опрезне одлуке, земља мора бити спремна - рекао је Сперанза.

За њега је "затварање свега" мантра која се понавља у сваком савету министара, међутим Конте га није слушао. У марту, када кривуља броја заражених бележи раст, Конте данима одолева притиску гувернера северних покрајина.

Лидер најпопуларније италијанске политичке странке Лига и бивши потпредседник Владе Матео Салвини је више пута "мењао курс", али Конте не жели да попусти "уцени" деснице. У кабинету премијера пада одлука да се корак по корак затвори земља... Постепена стратегија затварања заснива се на уверењу да ће само дубок осећај раширеног страха учинити тако тежак облик социјалног затвора толерантним.

У одлучујућим тренуцима, док се позива на институционално јединство, институције се понашају неорганизовано и доносе одлуке нелогичним редоследом.

Уредба којом се успостављају рестриктивне мере за Ломбардију стиже 23. фебруара. Потписали су је председник Ломбардије Атилио Фонтана и Сперанза, који су били заговорници тоталне блокаде.

Истог дана у 18.30 часова, 500 градоначелника региона тражи затварање радњи, тржних центара и обустављање спортске активности. Ломбардија одустаје након 72 сата, са дерогацијом која омогућава да барови остану отворени чак и после 18 часова.

Пар дана касније, 27. фебруара, градоначелник Ђузепе Сала покреће кампању #Milanonećestati, коју у Бергаму следи Ђорђо Гори. Салвини у видео снимку тражи да се „поново отвори све“, позивајући стране туристе да мирно посете најлепшу земљу на свету...

Дан касније стручњаци региона први пут показују процене кривуље епидемије која тих дана показује индекс заразности већи од 2.

- Ако би се ситуација проширила, угрожен је читав болнички систем - навели су.

Иако то данас изгледа нестварно, Емилија Ромања је тражила да биоскопи и позоришта буду отворени, а Венето да бање буду изузете из уредбе о затварању.

У недељу, 8. марта отворени су сви кафићи и ресторани, људи безбрижно шетају. Дан касније, у понедељак, 9. марта, после састанка са лидерима опозиције, Конте најављује да цела Италија постаје црвена зона.

Прошло је 38 дана од тог 31. јануара када је проглашена "забрињавајућа здравствена ситуација".

У међувремену др Поидомани се разболео од Covid-19. Хоспитализован је 2. марта на интензивној нези, и данима се борио за живот.

Прошлог петка добио је резултате другог узастопног бриса, био је негативан. Од данас од поново ради на својој клиници.