ОВАЈ МАНАСТИР КРИЈЕ ВЕЛИКУ ТАЈНУ: Опстао је кроз КРВАВЕ векове захваљујући једном човеку!

Историја Манастира Свете Катарине крије једну од најдирљивијих прича о блискости и толеранцији између муслимана и хришћана.

У подножју Синајске горе, лежи једна од највећих хришћанских светиња и најстарији континуирано насељен манастир на свету - Манастир Свете Катарине. Оно што ретко ко зна јесте да је овај манастир опстао више од 1.500 година у срцу Синаја захваљујући древном и веома контроверзном споразуму.

Синајска гора представља светињу у све три аврамовске вере - јудаизму, хришћанству и исламу. На њој је наводно Мојсије добио божје заповести, због чега се у исламу планина и назива Мојсијева планина.

Прича манастира Свете Катарине почиње у 4. веку када је Царица Јелена, мајка Константина Великог, наложила да се на месту где је Мојсије наишао на такозвану несагоириву купину сагради капела. Ова грађевина је и данас средиште и најсветије место манастира.

Када су се Римљани повукли са Синаја у 4. веку, читав регион је захватило безакоње. Манастирски великодостојници тражили су помоћ византијског цара, и тако је у 6. веку Јустинијан изградио зид око манастира, како би могао лакше да се брани од евентуалног напада. Осим тога, зидине су биле погодне и за осигуравање пута од Акабе до Суеца.

Само век после Јустинијана, нова вера појавила се на арабљанском полуострву - ислам. Арапско освајање довело је до нестанка хришћанства у Египту, а до 9. века у манастиру је живело само 30 монаха.

Према предању, монаси манастира тражили су заштиту лично од пророка Мухамеда, који је наводно посматрао хришћане као браћу. Мухамед је позитивно одговорио на захтев и 623. године лично је потписао, односно печатирао докмент назван "Мухамедов завет".

Према овом споразуму, монаси Свете Катарине били су поштеђени пореза и војне службе, а муслимани у региону били су обавезни да бране манастир. Како би узвратили истом мером, током периода Фатимида, монаси су дозволили да се крсташка црква у оквиру манастирксих зидина претвори у џамију.