Први случајеви ОПАКОГ ВИРУСА, а нема лека: Стопа смртности је огромна, аеродроми у стању приправности - ово су сви симптоми, да ли треба да се плашимо?
Након потврде случајева вируса Нипах у индијској савезној држави Западни Бенгал, неколико аеродрома у Азији подигло је ниво приправности. Реч је о вирусу за који не постоји лек, а чија се стопа смртности, према подацима Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), креће између 40 и 70 одсто.
Тајланд је увео здравствене прегледе за путнике из Западног Бенгала, док су тајванске власти најавиле да ће болест класификовати као претњу пете категорије.
Индијско министарство здравља потврдило је два случаја заразе код медицинских сестара и саопштило да је праћено и тестирано готово 200 блиских контаката. Иако се епидемије у Јужној Азији јављају готово сваке године, глобална свест о опасности овог вируса и даље је ниска, пише Вашингтон пост. За сада нема извештаја о ширењу заразе ван Индије.
Шта је вирус Нипах и како се шири?
Вирус Нипах је зооноза, што значи да се на људе преноси са животиња. Људи се могу заразити директним контактом са зараженим животињама, пре свега воћним слепим мишевима и свињама, или са њиховим контаминираним ткивом и излучевинама. До заразе може доћи и конзумацијом хране, на пример воћа, коју су животиње контаминирале.
Епидемије у Бангладешу повезују се са конзумацијом сировог сока од урмине палме који су загадили воћни слепи мишеви. Када вирус пређе на људе, може се преносити и са особе на особу блиским контактом. Стручњаци истичу да ће, као и код претходних епидемија, појачан надзор у региону и контроле путника бити кључни за сузбијање ширења заразе.
Историја и ширење вируса
Вирус Нипах први пут је откривен 1999. године у Малезији, где је током велике епидемије међу узгајивачима свиња умрло више од 100 људи. Међу свињама се показао као веома заразан. Од тада се епидемије јављају готово сваке године у Азији, нарочито у Бангладешу и Индији.
Према истраживању објављеном у новембру 2025. године у часопису Јоурнал оф Инфецтион анд Public Health, последњих година у Бангладешу се епидемије јављају према „предвидивом сезонском обрасцу“ између децембра и априла. Аутори студије тај образац повезују са врхунцем сезоне сакупљања сока од урмине палме, који се тамо традиционално конзумира сиров. Воћни слепи мишеви често бораве на палмама урме. Епидемије су забележене и у Малезији, на Филипинима и у Сингапуру.
Овогодишња епидемија је значајна јер је прва потврђена у Западном Бенгалу од 2007. године. „То значи да се Нипах вратио у ово подручје након дуге паузе, што је забрињавајуће са становишта надзора“, изјавила је Лорен Сауер, директорка Мреже за истраживање посебних патогена при Медицинском центру Универзитета Небраска.
Индијско министарство здравља саопштило је да су власти покренуле „брзе и свеобухватне јавноздравствене мере у складу са утврђеним протоколима“, што је обезбедило правовремено сузбијање случајева. Министарство је додало да након прва два случаја нису откривени нови.
Док су научници 2020. године тражили порекло пандемије коронавируса, прва епидемија Нипаха послужила је као студија случаја за прелазак зоонотске болести са животиња на људе. Зоонотско порекло коронавируса који је изазвао пандемију није доказано, али и даље остаје водећа теорија.
Који су симптоми вируса Нипах
Болест се развија неколико дана након заразе, а први симптоми укључују повишену температуру, главобољу, кашаљ, болове у мишићима и отежано дисање. Са напредовањем инфекције могу се јавити неуролошки симптоми, попут отицања мозга, што може довести до смрти.
Пацијенти који преживе енцефалитис, односно упалу мозга, могу се опоравити, али понекад остају са доживотним последицама, укључујући епилептичне нападе.
Лечење и превенција
Према подацима ЦДЦ-а, смртност од вируса Нипах износи између 40 и 70 одсто. За Нипах не постоје одобрени лекови нити доступне вакцине. Светска здравствена организација (СЗО) је 2018. године уврстила Нипах на листу приоритетних патогена за које је потребно хитно убрзати истраживање и развој. „Постоје обећавајуће вакцине у различитим фазама испитивања, као и недавни напредак у лечењу моноклонским антителима“, рекла је Сауер.
С обзиром на то да не постоје лекови за лечење или превенцију, СЗО наводи да је најбоља заштита подизање свести о факторима ризика. То укључује мере за спречавање приступа слепих мишева местима где се прикупља сок од урмине палме, као и обавезно прокувавање прикупљеног сока.
СЗО такође саветује пољопривредницима у ризичним подручјима да при оснивању нових фарми свиња узму у обзир близину станишта слепих мишева. „Лечење је ограничено на негу која је углавном потпорна и захтева висококвалитетно и ресурсно интензивно збрињавање пацијената“, појаснила је Сауер.
Србија Данас/Index.hr
