Prvi slučajevi OPAKOG VIRUSA, a nema leka: Stopa smrtnosti je ogromna, aerodromi u stanju pripravnosti - ovo su svi simptomi, da li treba da se plašimo?
Nakon potvrde slučajeva virusa Nipah u indijskoj saveznoj državi Zapadni Bengal, nekoliko aerodroma u Aziji podiglo je nivo pripravnosti. Reč je o virusu za koji ne postoji lek, a čija se stopa smrtnosti, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), kreće između 40 i 70 odsto.
Tajland je uveo zdravstvene preglede za putnike iz Zapadnog Bengala, dok su tajvanske vlasti najavile da će bolest klasifikovati kao pretnju pete kategorije.
Indijsko ministarstvo zdravlja potvrdilo je dva slučaja zaraze kod medicinskih sestara i saopštilo da je praćeno i testirano gotovo 200 bliskih kontakata. Iako se epidemije u Južnoj Aziji javljaju gotovo svake godine, globalna svest o opasnosti ovog virusa i dalje je niska, piše Vašington post. Za sada nema izveštaja o širenju zaraze van Indije.
Šta je virus Nipah i kako se širi?
Virus Nipah je zoonoza, što znači da se na ljude prenosi sa životinja. Ljudi se mogu zaraziti direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, pre svega voćnim slepim miševima i svinjama, ili sa njihovim kontaminiranim tkivom i izlučevinama. Do zaraze može doći i konzumacijom hrane, na primer voća, koju su životinje kontaminirale.
Epidemije u Bangladešu povezuju se sa konzumacijom sirovog soka od urmine palme koji su zagadili voćni slepi miševi. Kada virus pređe na ljude, može se prenositi i sa osobe na osobu bliskim kontaktom. Stručnjaci ističu da će, kao i kod prethodnih epidemija, pojačan nadzor u regionu i kontrole putnika biti ključni za suzbijanje širenja zaraze.
Istorija i širenje virusa
Virus Nipah prvi put je otkriven 1999. godine u Maleziji, gde je tokom velike epidemije među uzgajivačima svinja umrlo više od 100 ljudi. Među svinjama se pokazao kao veoma zarazan. Od tada se epidemije javljaju gotovo svake godine u Aziji, naročito u Bangladešu i Indiji.
Prema istraživanju objavljenom u novembru 2025. godine u časopisu Journal of Infection and Public Health, poslednjih godina u Bangladešu se epidemije javljaju prema „predvidivom sezonskom obrascu“ između decembra i aprila. Autori studije taj obrazac povezuju sa vrhuncem sezone sakupljanja soka od urmine palme, koji se tamo tradicionalno konzumira sirov. Voćni slepi miševi često borave na palmama urme. Epidemije su zabeležene i u Maleziji, na Filipinima i u Singapuru.
Ovogodišnja epidemija je značajna jer je prva potvrđena u Zapadnom Bengalu od 2007. godine. „To znači da se Nipah vratio u ovo područje nakon duge pauze, što je zabrinjavajuće sa stanovišta nadzora“, izjavila je Loren Sauer, direktorka Mreže za istraživanje posebnih patogena pri Medicinskom centru Univerziteta Nebraska.
Indijsko ministarstvo zdravlja saopštilo je da su vlasti pokrenule „brze i sveobuhvatne javnozdravstvene mere u skladu sa utvrđenim protokolima“, što je obezbedilo pravovremeno suzbijanje slučajeva. Ministarstvo je dodalo da nakon prva dva slučaja nisu otkriveni novi.
Dok su naučnici 2020. godine tražili poreklo pandemije koronavirusa, prva epidemija Nipaha poslužila je kao studija slučaja za prelazak zoonotske bolesti sa životinja na ljude. Zoonotsko poreklo koronavirusa koji je izazvao pandemiju nije dokazano, ali i dalje ostaje vodeća teorija.
Koji su simptomi virusa Nipah
Bolest se razvija nekoliko dana nakon zaraze, a prvi simptomi uključuju povišenu temperaturu, glavobolju, kašalj, bolove u mišićima i otežano disanje. Sa napredovanjem infekcije mogu se javiti neurološki simptomi, poput oticanja mozga, što može dovesti do smrti.
Pacijenti koji prežive encefalitis, odnosno upalu mozga, mogu se oporaviti, ali ponekad ostaju sa doživotnim posledicama, uključujući epileptične napade.
Lečenje i prevencija
Prema podacima CDC-a, smrtnost od virusa Nipah iznosi između 40 i 70 odsto. Za Nipah ne postoje odobreni lekovi niti dostupne vakcine. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2018. godine uvrstila Nipah na listu prioritetnih patogena za koje je potrebno hitno ubrzati istraživanje i razvoj. „Postoje obećavajuće vakcine u različitim fazama ispitivanja, kao i nedavni napredak u lečenju monoklonskim antitelima“, rekla je Sauer.
S obzirom na to da ne postoje lekovi za lečenje ili prevenciju, SZO navodi da je najbolja zaštita podizanje svesti o faktorima rizika. To uključuje mere za sprečavanje pristupa slepih miševa mestima gde se prikuplja sok od urmine palme, kao i obavezno prokuvavanje prikupljenog soka.
SZO takođe savetuje poljoprivrednicima u rizičnim područjima da pri osnivanju novih farmi svinja uzmu u obzir blizinu staništa slepih miševa. „Lečenje je ograničeno na negu koja je uglavnom potporna i zahteva visokokvalitetno i resursno intenzivno zbrinjavanje pacijenata“, pojasnila je Sauer.
Srbija Danas/Index.hr
