Ових 13 људи је спасло више од 829 милиона живота: Заувек су променили свет (ВИДЕО)

Познати научници Хуард Флори, Гастон Рамон, Дејвид Налин, Паул Ерлих, Андреас Грнциг, Грејс Елдеринг, Перл Кендрик, Гертруде Елион, Абел Волман, Лин Енслоу, Вилијам Фог, Морис Хилман и Џон Ендерс својим открићима спасли су чак 829 милиона живота.

Сви ови научници имали су одлучујући утицај на јавно здравље и медицину: од антибиотика, вакцина, терапија и процедура.

Хурд Флори, аустралијски фармаколог, предводио је тим на Оксфорду који је 1940-их спровео прве клиничке тестове пеницилина и омогућио његову масовну примену током Другог светског рата. Захваљујући његовом раду, пеницилин је постао први ефикасни антибиотик и до данас је спасао више од 80 милиона живота.

Абел Волман је био амерички инжењер и професор санитарне технике на Универзитету Џонс Хопкинс. Заједно са Лином Енслоуом, 1919. развио је метод за стандардизацију хлорисања воде, који је до 1941. примењен у 85% америчких водосистема и довео до 92% смањења случајева тифуса у Мериленду. За допринос јавном здрављу и хигијени, добио је Националну медаљу науке, а његово наслеђе и данас живи кроз институције које носе његово име. 

Лин Енслоу, хемичар и професор на Јохнс Хопкинсу, био је кључни сарадник Абела Волмана у развоју стандардизованог метода хлорисања воде који је узео у обзир пХ вредност, замућеност и присуство органских материја. Њихова метода постала је стандард у САД до 1941. године, значајно побољшавши јавно здравље. Спасли су 177 милиона живота.

Гастон Рамон, француски ветеринар и биолог, 1923. године изумео је анатоксин, чиме је омогућио развој безбедних вакцина против дифтерије и тетануса. Његова открића довела су до масовне вакцинације и драстичног пада смртности од дифтерије током 20. века. Спасао је 60 милиона живота.

Дејвид Р. Налин, амерички физиолог, био је копионир оралне рехидратационе терапије (ОРТ), којом је током епидемије колере у Бангладешу 1960-их доказано могуће драстично смањити смртност једноставном мешавином воде, соли и шећера. ОРТ је проглашена једним од најважнијих медицинских достигнућа 20. века и до данас је спасила преко 50 милиона живота.

Паул Ерлих, немачки лекар и имунолог, развио је прве антитоксине за дифтерију и тетанус и утемељио серотерапију, чиме је спасено на десетине милиона живота. Познат као “отац хемотерапије”, увео је револуционарни концепт “магијског метка” за циљано лечење болести. Његов рад спасао је 42 милиона живота.

Андреас Гринциг, немачко-швајцарски кардиолог, 1974. године извео је прву балонску ангиопластику, чиме је отворио ново поглавље у лечењу срчаних болести без потребе за операцијом на отвореном срцу. Његов рад поставио је темеље минимално инвазивне кардиологије и трајно променио глобалну праксу у овој области, којим је спасао 15 милиона живота.

Грејс Елдеринг и Перл Кендрик, америчке истраживачице из Гранд Рапидса, развиле су и тестирале вакцину против великог кашља током 1930-их користећи масовне клинике и контролисана клиничка испитивања. Њихова вакцина постала је широко доступна до 1940-их и значајно је смањила оболевање и смртност од ове болести. Спасле у 14 милиона живота.

Гертруд Елион, америчка хемичарка и добитница Нобелове награде 1988, заједно са Џорџом Хичингсом развила је револуционарни приступ рационалног дизајна лекова, креирајући ефикасне терапије за леукемију, трансплантације, маларију, инфекције и херпес. Без формалног доктората, њен рад је дубоко утицао на фармацеутску индустрију и спасао 5 милиона живота.

Морис Хилман, познат као „отац модерних вакцина“, развио је 8 важних вакцина, укључујући MMR (морбиле, заушке, рубеоле), хепатитис А и Б, Хиб, менингокок, пнеумокок и варичелу. Његов рад спасао је 129 милиона живота широм света и имао огроман утицај на јавно здравље.

Џон Ендерс, амерички виролог, успешно је култивисао вирус малих богиња 1954. године, што је омогућило развој живе атенуисане вакцине и поставило темеље за глобално искорјењивање болести. За овај значајан допринос добио је Нобелову награду исте године. Спасао је 120 милиона живота.

Вилијам Фог, биолог, значајно је допринео развоју стратегија за глобални програм искорјењивања великих богиња, који је заједно са Томом Ендерсом спроведен успешно. Његов рад имао је кључну улогу у елиминацији болести и спасао је преко 130 милиона живота.

Њихова открића су тихо, али заувек променила медицину и спасла милионе живота, остављајући за собом наслеђе које и данас утиче на модерну здравствену заштиту.