Ovih 13 ljudi je spaslo više od 829 miliona života: Zauvek su promenili svet (VIDEO)

Poznati naučnici Huard Flori, Gaston Ramon, Dejvid Nalin, Paul Erlih, Andreas Grncig, Grejs Eldering, Perl Kendrik, Gertrude Elion, Abel Volman, Lin Enslou, Vilijam Fog, Moris Hilman i Džon Enders svojim otkrićima spasli su čak 829 miliona života.

Svi ovi naučnici imali su odlučujući uticaj na javno zdravlje i medicinu: od antibiotika, vakcina, terapija i procedura.

Hurd Flori, australijski farmakolog, predvodio je tim na Oksfordu koji je 1940-ih sproveo prve kliničke testove penicilina i omogućio njegovu masovnu primenu tokom Drugog svetskog rata. Zahvaljujući njegovom radu, penicilin je postao prvi efikasni antibiotik i do danas je spasao više od 80 miliona života.

Abel Volman je bio američki inženjer i profesor sanitarne tehnike na Univerzitetu Džons Hopkins. Zajedno sa Linom Enslouom, 1919. razvio je metod za standardizaciju hlorisanja vode, koji je do 1941. primenjen u 85% američkih vodosistema i doveo do 92% smanjenja slučajeva tifusa u Merilendu. Za doprinos javnom zdravlju i higijeni, dobio je Nacionalnu medalju nauke, a njegovo nasleđe i danas živi kroz institucije koje nose njegovo ime. 

Lin Enslou, hemičar i profesor na Johns Hopkinsu, bio je ključni saradnik Abela Volmana u razvoju standardizovanog metoda hlorisanja vode koji je uzeo u obzir pH vrednost, zamućenost i prisustvo organskih materija. Njihova metoda postala je standard u SAD do 1941. godine, značajno poboljšavši javno zdravlje. Spasli su 177 miliona života.

Gaston Ramon, francuski veterinar i biolog, 1923. godine izumeo je anatoksin, čime je omogućio razvoj bezbednih vakcina protiv difterije i tetanusa. Njegova otkrića dovela su do masovne vakcinacije i drastičnog pada smrtnosti od difterije tokom 20. veka. Spasao je 60 miliona života.

Dejvid R. Nalin, američki fiziolog, bio je kopionir oralne rehidratacione terapije (ORT), kojom je tokom epidemije kolere u Bangladešu 1960-ih dokazano moguće drastično smanjiti smrtnost jednostavnom mešavinom vode, soli i šećera. ORT je proglašena jednim od najvažnijih medicinskih dostignuća 20. veka i do danas je spasila preko 50 miliona života.

Paul Erlih, nemački lekar i imunolog, razvio je prve antitoksine za difteriju i tetanus i utemeljio seroterapiju, čime je spaseno na desetine miliona života. Poznat kao “otac hemoterapije”, uveo je revolucionarni koncept “magijskog metka” za ciljano lečenje bolesti. Njegov rad spasao je 42 miliona života.

Andreas Grincig, nemačko-švajcarski kardiolog, 1974. godine izveo je prvu balonsku angioplastiku, čime je otvorio novo poglavlje u lečenju srčanih bolesti bez potrebe za operacijom na otvorenom srcu. Njegov rad postavio je temelje minimalno invazivne kardiologije i trajno promenio globalnu praksu u ovoj oblasti, kojim je spasao 15 miliona života.

Grejs Eldering i Perl Kendrik, američke istraživačice iz Grand Rapidsa, razvile su i testirale vakcinu protiv velikog kašlja tokom 1930-ih koristeći masovne klinike i kontrolisana klinička ispitivanja. Njihova vakcina postala je široko dostupna do 1940-ih i značajno je smanjila obolevanje i smrtnost od ove bolesti. Spasle u 14 miliona života.

Gertrud Elion, američka hemičarka i dobitnica Nobelove nagrade 1988, zajedno sa Džordžom Hičingsom razvila je revolucionarni pristup racionalnog dizajna lekova, kreirajući efikasne terapije za leukemiju, transplantacije, malariju, infekcije i herpes. Bez formalnog doktorata, njen rad je duboko uticao na farmaceutsku industriju i spasao 5 miliona života.

Moris Hilman, poznat kao „otac modernih vakcina“, razvio je 8 važnih vakcina, uključujući MMR (morbile, zauške, rubeole), hepatitis A i B, Hib, meningokok, pneumokok i varičelu. Njegov rad spasao je 129 miliona života širom sveta i imao ogroman uticaj na javno zdravlje.

Džon Enders, američki virolog, uspešno je kultivisao virus malih boginja 1954. godine, što je omogućilo razvoj žive atenuisane vakcine i postavilo temelje za globalno iskorjenjivanje bolesti. Za ovaj značajan doprinos dobio je Nobelovu nagradu iste godine. Spasao je 120 miliona života.

Vilijam Fog, biolog, značajno je doprineo razvoju strategija za globalni program iskorjenjivanja velikih boginja, koji je zajedno sa Tomom Endersom sproveden uspešno. Njegov rad imao je ključnu ulogu u eliminaciji bolesti i spasao je preko 130 miliona života.

Njihova otkrića su tiho, ali zauvek promenila medicinu i spasla milione života, ostavljajući za sobom nasleđe koje i danas utiče na modernu zdravstvenu zaštitu.