Ово је главни циљ Израела: Кључно место у Ирану које је остало нетакнуто, ако жели једну ствар - биће ОДМАХ елиминисано

Иранске оружане снаге биле су немоћне да одговоре на израелске ваздушне нападе који су уништили кључне објекте и елиминисали значајан део војног руководства Исламске Републике, преноси британски The Телеграпх.

У једностраној операцији, под кодним именом "Успон лава", убијено је најмање 14 иранских нуклеарних научника. Чини се да је циљ операције уништење иранског нуклеарног програма.

Међутим, једно кључно постројење остало је нетакнуто: Постројење за обогаћивање горива Фордов. Смештено 30 километара од древног града Кома, у централном Ирану, и око 160 километара јужно од Техерана, Фордов је једно од два постројења за обогаћивање уранијума у земљи. Друго, у Натанзу, наводно је делимично уништено у нападу.

Фордов, скривен у планинама и са кључним објектима дубоко укопаним под земљом, представља далеко тежи циљ. Опасан противваздушном одбраном, постао је симбол иранског пркоса, али и технолошке домишљатости. Ако Израел заиста жели да онеспособи нуклеарне капацитете Ирана, мора елиминисати Фордов.

Разлог за то је чињеница да се у овом постројењу уранијум обогаћује у центрифугама до 60 процената, тек нешто испод нивоа чистоће потребног за производњу нуклеарног оружја.

- Цела операција мора бити завршена елиминацијом Фордова, изјавио је израелски амбасадор у САД, Јехијел Лајтер.

Дан касније, ирански извори су известили да је Фордов био мета напада, али да су штете биле ограничене.

Срце и душа иранског нуклеарног програма

Аналитичари описују ово планинско утврђење, које се налази унутар базе Револуционарне гарде, као "срце и душу иранског нуклеарног програма".

"Ако не уништите Фордо", рекао је Брет МакГерк, који је био координатор за Блиски исток у администрацијама неколико америчких председника, "нисте елиминисали њихову способност да производе материјал за нуклеарно оружје".

Проблем за Израел је то што, изгледа, не поседује оружје које је потребно за тај задатак. Сматра се да би Фордов, као тешко утврђени објекат, могао бити уништен једино такозваним "бункер бустер" бомбама, огромним бомбама посебно дизајнираним за пенетрацију дубоко укопаних објеката.

Верује се да Израел не поседује такве бомбе, нити тешке бомбардере потребне за њихово лансирање. Сједињене Америчке Државе, његов кључни савезник, поседују и једно и друго и налазе се у домету Ирана.

Међутим, Вашингтон је јасно ставио до знања да нема намеру да се директно укључи у тренутни сукоб. Резултат тога је оно што коментатор и прогнозер Питер Вилдефорд назива "Парадокс Фордова". У чланку објављеном у суботу написао је:
"САД поседује војну способност да уништи Фордов, али не и политичку вољу, док Израел има вољу, али не и способност".

- Ово фундаментално неслагање између америчке моћи и израелске хитности објашњава зашто не гледамо само још један талас удара, већ потенцијално и први чин наредног таласа нуклеарне пролиферације.

Другим речима, Израел ће наставити да тражи начине да уништи Фордов, док ће Иран наставити да обогаћује уранијум.

Неусклађено са мирољубивим нуклеарним програмом

Исламска Република, која већ дуго негира да има намеру да развије нуклеарно оружје, почела је да обогаћује уранијум у Фордову у септембру 2011. године. Постојање локације откривено је две године раније, када су декласификовани обавештајни извештаји Велике Британије, Француске и САД открили тајни објекат који је био "неусклађен са мирољубивим нуклеарним програмом".

Вест је била толико шокантна да су чак и Кина и Русија, које иначе подржавају Иран, изразиле осуду. Фордов је тиме постао централна тачка у напорима да се обузда ирански нуклеарни програм.

У почетку су ирански званичници тврдили да ће Исламска Република обогаћивати уранијум до 20 одсто чистоће у медицинске сврхе. (Овај сребрнкасто-сиви радиоактивни метал кључан је за израду изотопа који се користе у дијагностици и радиотерапији.)

Према условима значајног нуклеарног споразума ЈЦПОА из 2015. године, који је посредован уз напоре Барака Обаме, Фордов је требало да обустави обогаћивање уранијума на 15 година, а Техеран се обавезао да ће ниво обогаћивања уранијума широм земље ограничити на 3,67 процената ниво који се сматра прикладним за цивилне енергетске и истраживачке потребе, али не и за производњу нуклеарног оружја у замену за укидање санкција.

Међутим, до 2018. године, након што су САД, по налогу Доналда Трампа, иступиле из споразума, постројење је поново почело да производи обогаћени уранијум. У марту 2023, Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) потврдила је извештаје да је у Фордову пронађен уранијум са 83,7 одсто чистоће, готово оружни квалитет изотопа У-235.

Прошле недеље, у најновијем кварталном извештају, ИАЕА је саопштила да је Иран произвео довољну количину уранијума обогаћеног до 60 процената што се може даље обогатити до 90 процената, нивоа погодног за израду нуклеарног оружја да би потенцијално могао да произведе девет нуклеарних бомби. То је, закључено је, "озбиљан разлог за забринутост".

Успон "бункер бустер" бомби

Очигледно, израелски лидери су се сложили са тим. Премијер Бењамин Нетанијаху изјавио је да је операција Успон лава усмерена на "потискивање иранске претње опстанку Израела", додајући да ће операција "трајати онолико дана колико буде потребно да се та претња уклони".

У међувремену, сателитски снимци показали су велика оштећења на нуклеарним постројењима у Натанзу и још једној локацији у Исфахану. ИАЕА је потврдила да су кључни објекти на тој другој локацији оштећени.

Стручњаци верују да је Израел у овим нападима могао користити „бункер бустер“ муницију, иако мањих димензија од оних које би биле неопходне за озбиљан напад на Фордов.

Џастин Бронк из Краљевског института за оружане снаге (РУСИ) изјавио је за BBC да образац експлозија "одговара употреби пенетрирајућих бомби", као што су "ГБУ-31(В)3 или чак можда специјализованије пенетрационе ГБУ-28".

Савремене "бункер бустер" бомбе развијене су након Првог заливског рата 1990. године, када су се коалиционе снаге суочиле с ирачким утврђењима која су била превише чврста и дубоко укопана да би их конвенционална муниција могла оштетити. Нова оружја имала су снажно ојачан врх, у почетку израђен од топовских цеви, и одложени упаљач, што значи да би експлодирала тек након што би пробила мету, а не при првом контакту.

Док бомбе које Израел већ поседује могу ефикасно пробити до шест метара армираног бетона, верује се да је америчка ГБУ-57А/Б једина муниција способна да озбиљно оштети Фордо.

Такозвана МОП, или Massive Орднанце Пенетратор, ГБУ-57 дуга је више од шест метара и тешка 14.000 килограма, са бојевом главом од 2.400 килограма и ГПС навођењем. Наводно може пробити и до 61 метар бетона. Једини авион способан да је испусти је Б-2 Stealth бомбардер, који може носити две бомбе истовремено.

Још једно, још дубље утврђено постројење је у изградњи

Ипак, Израел располаже и другим методама. Неки сугеришу да би конвенционалне бомбе, ако се више пута бацају на исту тачку, могле нанети штету Фордову. Такође, могуће је коришћење специјалних јединица на терену које би покушале да униште постројење изнутра.

У априлу 2021. године, израелски медији су тврдили да је Мосад био умешан у експлозију која је изазвала нестанак струје у постројењу у Натанзу. Још раније, 2010. године, вирус Stuxnet оштетио је више нуклеарних центрифуга. Такве операције, међутим, носе велики ризик нарочито сада када је Иран на највишем нивоу приправности.

Чак и ако би Израел успешно циљао Фордо, то не би означило крај иранских нуклеарних амбиција. Још једно постројење већ је у изградњи неколико километара јужно од Натанза, на локалитету Кūх-е Коланг Газ Лā, који је добио надимак "Планина Крамп". Ово ново постројење биће још дубље и јаче утврђено од Фордоа.

Без драматичне промене америчке политике или нове израелске домишљатости, Фордов парадокс вероватно неће ускоро бити разрешен. Иранска "нуклеарна планина" наставиће да се надвија над израелским стратешким размишљањима.

Извор: Србија Danas/The Телеграпх