Ово је крај НАТО алијансе? Западни савезници у расулу због тензија - Трампов потез ће променити све

Да ли акције америчког председника Доналда Трампа наговештавају крај одбрамбеног савеза на који се Европа ослањала за своју безбедност од краја Другог светског рата?

Након “кажњавања” Венецуеле, Трамп је наговестио да би следеће на мети могле да се нађу Колумбија, Мексико, Куба, Иран, Гренланд, али и Канада, једна од оснивачких чланица НАТО. Његове изјаве о могућној анексији Гренланда - највећег острва на свету које је члан НАТО савеза и Европске уније - изазвале су талас осуда широм Европе, укључујући оштре поруке из Данске.

- Потребан нам је Гренланд због националне безбедносне ситуације. Тренутно су тамо свуда руски и кинески бродови - рекао је Трамп.

Зашто Трамп жели Гренланд

Острво, смештено изнад Арктичког круга, дом је за око 56.000 становника, углавном Инуита.

Гренланд се налази уз североисточну обалу Канаде, а више од две трећине његове територије лежи унутар Арктичког круга. То га чини кључним за одбрану Северне Америке још од Другог светског рата, када су САД окупирале острво да не падне у руке нацистичкој Немачкој и да заштите важне северноатлантске бродске руте.

Управо је локација Гренланда оно што га чини кључним делом безбедносне стратегије, а Трамп жели да осигура да Америка контролише острво богато минералима које чува арктичке и северноатлантске приступе Северној Америци.

Ледени покривачи Гренланда губе 270 милијарди тона воде годишње услед климатских промена, док арктички морски лед нестаје тако брзо да би поларно море могло бити без леда до неког лета 2030-их. Ово одмрзавање отвара нове могућности за вађење ресурса, брже трговачке путеве, свемирске и војне базе, нове риболовне зоне — и сукоб великих сила, пише бриселски "Политико".

Москва и Пекинг покушавају да изврше контролу над арктичким регионом, који се загрева брже него било где другде на планети.

ли, Гренланд је самоуправна територија Данске, дугогодишњег америчког савезника који се супротставља Трамповим претензијама, истичући да ће острвски народ сам одлучивати о својој будућности. Данско војно руководство потврдило је да ће оружане снаге Данске пружити оружани отпор америчким трупама уколико би оне извршиле инвазију на острво Гренланд као што су на Венецуелу, чиме се први пут отворено указало на могућност директног војног сукоба између двоје савезника.

Дешавања у протеклих неколико дана – посебно у светлу Трампових обновљених претњи Гренланду након напада на Венецуелу – изазивају озбиљне сумње у Европи о томе да ли трансатлантски савез уопште још постоји.

"Смртна стража за НАТО"

“Аксиос” пише да су Трампове претње Гренланду ставиле трансатлантску алијансу под “смртну стражу”.

После састанка у уторак "Коалиције вољних" у Паризу, углавном састављене од европских лидера, са Трамповим изасланицима, где су теме биле ситуације у Украјини и на Гренланду, Европљани су изашли из сале забринути. Данска премијерка Мете Фредериксен је упозорила да Трампове намере у вези са Гренландом треба схватити озбиљно и да су лидери после састанка о Украјини били веома забринути.

Фредериксен је упозорила да ће - уколико Трампова администрација једнострано преузме Гренланд - дакле ако једна чланица НАТО нападне другу чланицу - то бити крај савеза.

Овај страх се проширио континентом, пише “Аксиос”.

Да подсетимо, Трамп иначе не цени НАТО и раније је претио да ће Америка изаћи из савеза јер је највећи део трошкова на њима, након чега су савезници повећали издвајања за одбрану.

Данска у кризном стању

Данска влада је у “кризном стању” последњих недеља, а посебно у последњих неколико дана, јер је схватила, како је рекао један дански званичник, да њена стратегија тихе, савезничке дипломатије око Гренланда не утиче на Трампа. Уље на ватру долио је у понедељак и Трампов помоћник Стивен Милер, кад је CNN-u рекао да је америчка политика била и остаће преузимање пуне контроле над Гренландом и да “нико неће ратовати са САД око будућности Гренланда”.

 Зато је ситуација толико озбиљна и зато наши савезници и партнери јавно иступају против тога и оглашавају узбуну – рекао је дански званичник “Аксиосу”.

Ипак, лидери Француске, Немачке и Велике Британије стајали су раме уз раме са Трамповим изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером на конференцији за штампу након састанка у Паризу објављујући заједничке безбедносне гаранције за Украјину, свега неколико сати након што су у саопштењу без преседана осудили америчке претње о заузимању Гренланда, наводећи да су “Данска и Гренланд у НАТО” и да је “на Данској и Гренланду - и само на њима - да одлучују о питањима која се тичу Данске и Гренланда”.

Овде су ствари постале чудне

Према “Аксиосу”, ствари су постале чудне кад је један новинар упитао британског премијера Кира Стармера да ли потписана декларација о слању трупа у послератну Украјину у оквиру безбедносних гаранција значи ишта у тренутку кад Трамп разматра заузимање територије савезничке Данске коју су се обавезали да ће бранити (Члан 5 НАТО). Стармер је дао кратак, неодређен одговор, наводи “Аксиос”.

Касније у уторак, Бела кућа је у саопштењу навела да "разматра низ опција" за припајање Гренланда, од којих су све једностране, укључујући куповину острва, па чак и војну интервенцију.

Реторика као притисак на Данску

Један виши Трампов саветник признао је да постоји забринутост у Европи око Гренланда, али је истакао да су планови администрације по том питању у веома раним фазама.

- У сваком случају, безбедносне гаранције Украјини и Гренланду су две различите ствари – рекао је он.

Према изворима “Волстрит журнала”, амерички државни секретар Марко Рубио рекао је да претње администрације у вези Гренланда не сигнализирају непосредну инвазију и да је циљ купити острво од Данске. Рубио је наводно рекао да Бела кућа користи реторику да притисне Данску на преговоре. У уторак су дански и гренландски министри спољних послова Ларс Локе Расмусен и Вивијан Моцфелд званично затражили састанак са Рубијом да дискутују о кризи.

- Чудно је, али морамо да играмо са картама које имамо. Питање Гренланда заиста све додатно компликује – рекао је “Аксиосу” један европски дипломата.