Ovo je kraj NATO alijanse? Zapadni saveznici u rasulu zbog tenzija - Trampov potez će promeniti sve

Da li akcije američkog predsednika Donalda Trampa nagoveštavaju kraj odbrambenog saveza na koji se Evropa oslanjala za svoju bezbednost od kraja Drugog svetskog rata?

Nakon “kažnjavanja” Venecuele, Tramp je nagovestio da bi sledeće na meti mogle da se nađu Kolumbija, Meksiko, Kuba, Iran, Grenland, ali i Kanada, jedna od osnivačkih članica NATO. Njegove izjave o mogućnoj aneksiji Grenlanda - najvećeg ostrva na svetu koje je član NATO saveza i Evropske unije - izazvale su talas osuda širom Evrope, uključujući oštre poruke iz Danske.

- Potreban nam je Grenland zbog nacionalne bezbednosne situacije. Trenutno su tamo svuda ruski i kineski brodovi - rekao je Tramp.

Zašto Tramp želi Grenland

Ostrvo, smešteno iznad Arktičkog kruga, dom je za oko 56.000 stanovnika, uglavnom Inuita.

Grenland se nalazi uz severoistočnu obalu Kanade, a više od dve trećine njegove teritorije leži unutar Arktičkog kruga. To ga čini ključnim za odbranu Severne Amerike još od Drugog svetskog rata, kada su SAD okupirale ostrvo da ne padne u ruke nacističkoj Nemačkoj i da zaštite važne severnoatlantske brodske rute.

Upravo je lokacija Grenlanda ono što ga čini ključnim delom bezbednosne strategije, a Tramp želi da osigura da Amerika kontroliše ostrvo bogato mineralima koje čuva arktičke i severnoatlantske pristupe Severnoj Americi.

Ledeni pokrivači Grenlanda gube 270 milijardi tona vode godišnje usled klimatskih promena, dok arktički morski led nestaje tako brzo da bi polarno more moglo biti bez leda do nekog leta 2030-ih. Ovo odmrzavanje otvara nove mogućnosti za vađenje resursa, brže trgovačke puteve, svemirske i vojne baze, nove ribolovne zone — i sukob velikih sila, piše briselski "Politiko".

Moskva i Peking pokušavaju da izvrše kontrolu nad arktičkim regionom, koji se zagreva brže nego bilo gde drugde na planeti.

li, Grenland je samoupravna teritorija Danske, dugogodišnjeg američkog saveznika koji se suprotstavlja Trampovim pretenzijama, ističući da će ostrvski narod sam odlučivati o svojoj budućnosti. Dansko vojno rukovodstvo potvrdilo je da će oružane snage Danske pružiti oružani otpor američkim trupama ukoliko bi one izvršile invaziju na ostrvo Grenland kao što su na Venecuelu, čime se prvi put otvoreno ukazalo na mogućnost direktnog vojnog sukoba između dvoje saveznika.

Dešavanja u proteklih nekoliko dana – posebno u svetlu Trampovih obnovljenih pretnji Grenlandu nakon napada na Venecuelu – izazivaju ozbiljne sumnje u Evropi o tome da li transatlantski savez uopšte još postoji.

"Smrtna straža za NATO"

“Aksios” piše da su Trampove pretnje Grenlandu stavile transatlantsku alijansu pod “smrtnu stražu”.

Posle sastanka u utorak "Koalicije voljnih" u Parizu, uglavnom sastavljene od evropskih lidera, sa Trampovim izaslanicima, gde su teme bile situacije u Ukrajini i na Grenlandu, Evropljani su izašli iz sale zabrinuti. Danska premijerka Mete Frederiksen je upozorila da Trampove namere u vezi sa Grenlandom treba shvatiti ozbiljno i da su lideri posle sastanka o Ukrajini bili veoma zabrinuti.

Frederiksen je upozorila da će - ukoliko Trampova administracija jednostrano preuzme Grenland - dakle ako jedna članica NATO napadne drugu članicu - to biti kraj saveza.

Ovaj strah se proširio kontinentom, piše “Aksios”.

Da podsetimo, Tramp inače ne ceni NATO i ranije je pretio da će Amerika izaći iz saveza jer je najveći deo troškova na njima, nakon čega su saveznici povećali izdvajanja za odbranu.

Danska u kriznom stanju

Danska vlada je u “kriznom stanju” poslednjih nedelja, a posebno u poslednjih nekoliko dana, jer je shvatila, kako je rekao jedan danski zvaničnik, da njena strategija tihe, savezničke diplomatije oko Grenlanda ne utiče na Trampa. Ulje na vatru dolio je u ponedeljak i Trampov pomoćnik Stiven Miler, kad je CNN-u rekao da je američka politika bila i ostaće preuzimanje pune kontrole nad Grenlandom i da “niko neće ratovati sa SAD oko budućnosti Grenlanda”.

 Zato je situacija toliko ozbiljna i zato naši saveznici i partneri javno istupaju protiv toga i oglašavaju uzbunu – rekao je danski zvaničnik “Aksiosu”.

Ipak, lideri Francuske, Nemačke i Velike Britanije stajali su rame uz rame sa Trampovim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom na konferenciji za štampu nakon sastanka u Parizu objavljujući zajedničke bezbednosne garancije za Ukrajinu, svega nekoliko sati nakon što su u saopštenju bez presedana osudili američke pretnje o zauzimanju Grenlanda, navodeći da su “Danska i Grenland u NATO” i da je “na Danskoj i Grenlandu - i samo na njima - da odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda”.

Ovde su stvari postale čudne

Prema “Aksiosu”, stvari su postale čudne kad je jedan novinar upitao britanskog premijera Kira Starmera da li potpisana deklaracija o slanju trupa u posleratnu Ukrajinu u okviru bezbednosnih garancija znači išta u trenutku kad Tramp razmatra zauzimanje teritorije savezničke Danske koju su se obavezali da će braniti (Član 5 NATO). Starmer je dao kratak, neodređen odgovor, navodi “Aksios”.

Kasnije u utorak, Bela kuća je u saopštenju navela da "razmatra niz opcija" za pripajanje Grenlanda, od kojih su sve jednostrane, uključujući kupovinu ostrva, pa čak i vojnu intervenciju.

Retorika kao pritisak na Dansku

Jedan viši Trampov savetnik priznao je da postoji zabrinutost u Evropi oko Grenlanda, ali je istakao da su planovi administracije po tom pitanju u veoma ranim fazama.

- U svakom slučaju, bezbednosne garancije Ukrajini i Grenlandu su dve različite stvari – rekao je on.

Prema izvorima “Volstrit žurnala”, američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da pretnje administracije u vezi Grenlanda ne signaliziraju neposrednu invaziju i da je cilj kupiti ostrvo od Danske. Rubio je navodno rekao da Bela kuća koristi retoriku da pritisne Dansku na pregovore. U utorak su danski i grenlandski ministri spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen i Vivijan Mocfeld zvanično zatražili sastanak sa Rubijom da diskutuju o krizi.

- Čudno je, ali moramo da igramo sa kartama koje imamo. Pitanje Grenlanda zaista sve dodatno komplikuje – rekao je “Aksiosu” jedan evropski diplomata.