Ово лето је било паклено за Европску централну банку: Потрошено је 43 милијарде евра , четири земље у критичном стању а најгоре тек долази
Економисти упозоравају да су прави трошкови штета сложени и дугорочни. Процена је да ће трошкови због екстремних временских услова порасти на 126 милијарди евра до 2029. године.
Екстремни временски услови током лета проузроковали су штету од 43 милијарде евра у Европској унији, а највећу штету од врућине, суше и поплава имали су Кипар, Грчка, Малта и Бугарска, наводи се у студији Универзитета у Манхајму.
Економисти са Универзитета у Манхајму и Европске централне банке описали су резултате као "конзервативне" јер у процени штете нису узели у обзир рекордне шумске пожаре који су у августу захватили јужну Европу, нити сложени утицај екстремних временских прилика које се дешавају у исто време, преноси данас "Гардијан".
Главни аутор студије, економиста Сериш Усман, рекао је да "прави трошкови екстремних временских услова полако излазе на површину јер ови догађаји утичу на животе и средства за живот кроз широк спектар канала".
Следеће земље су регистровале штету од екстремних временских прилика која се креће око један одсто њиховог бруто друштвеног производа (БДП) из 2024:
- Кипар
- Грчка
- Малта
- Бугарска
Сичну штету забележиле су и друге медитеранске земље, укључујући:
- Шпанију
- Италију
- Португал
Очекује се да ће трошкови због штета које ће изазвати екстремни временски услови Европској унији порасти на 126 милијарди евра до 2029. године.