Ово откриће можда је кључно за будућност човечанства: Ево шта је пронађено испод леда Антарктика
Истраживање су спровели стручњаци из Шпаније и Ирске, користећи нову високорезолутивну батиметрију - технику прецизног мапирања рељефа морског дна.
Научници су открили чак 332 подводна кањона дуж континенталних маргина Антарктика, од којих неки досежу дубину већу од 4.000 метара! Ово откриће значајно премашује раније процене и мења разумевање геоморфологије морског дна леденог континента.
Кањони подељени по облику
-Најимпресивнији системи се налазе на подручју Источног Антарктика, где кањони имају разгранате структуре, а затим се спајају у један главни канал који се обрушава низ стрму континенталну падину у дубоки океан, рекао је проф. Дејвид Амблас са Универзитета у Барселони.
Разлике између источне и западне обале Антарктика откривају и различиту геолошку историју, преноси ИФЛ Сциенце.
Док су кањони у Источном Антарктику сложени и широки, са карактеристичним У-профилима, они на подручју Западног Антарктика су краћи, стрмији и обликовани у В-профилима.
Антарктик крије многе тајне
Научници сматрају да ово указује на чињеницу да је источноантарктички ледени покривач знатно старији од западног и да је формиран раније, што је до сада било познато углавном на основу седиментолошких истраживања, али не и на основу велике скале геоморфологије морског дна.
Антарктик није само ”плутајући ледени блок“ око Јужног пола. Испод масивног леденог покривача налази се чврсти континент са планинским венцима и гигантским кањонима, сличан осталим континентима попут Северне Америке или Европе.
Подводни кањони функционишу као “вене” континента, повезујући плиће и дубље слојеве океана и стварајући екосистеме богате морским животом.
Важно откриће
Познавање ових кањона од кључног је значаја, јер играју велику улогу у океанској циркулацији, а самим тим и у глобалним климатским процесима. До сада је широм света мапирано око 10.000 подводних кањона, али стручњаци процењују да их има још на десетине хиљада, с обзиром на то да је мање од једне трећине морског дна прецизно мапирано.
-Зато је неопходно да наставимо прикупљање високорезолутивних батиметријских података у неистраженим областима, као и да унапређујемо климатске моделе ради тачнијег предвиђања последица климатских промена, закључују аутори студије.
Нова студија објављена је у научном часопису Марине Geology.
