Панцир за Трампа или Путинов метод: Како се најмоћнији људи света чувају од атентата?
Након инцидента у хотелу “Вашингтон Хилтон”, када је нападач протрчао кроз контролни пункт пре него што га је полиција зауставила, тињајући проблеми у раду Тајне службе поново су покренули питања о ограниченим капацитетима и високој напетости међу агентима наводи CNN.
Информације до којих се дошло говоре да овај инцидент наглашава сталне изазове са којима се Тајна служба суочава – од недостатка особља до дотрајале опреме и стреса међу агентима одговорним за заштиту догађаја високог ризика.
Након покушаја атентата на Доналда Трампа у Пенсилванији 2024. године и каснијих истрага које су утврдиле значајне недостатке у Тајној служби, уследили су позиви да се повећа запошљавање и обучи више агената, наводи Џонатан Вакроу, бивши агент Тајне службе и аналитичар CNN-a.
Међутим, администрација је своје напоре усмерила на обуку нових агената за ИЦЕ (Служба за имиграцију и царину) због кампање депортације, што је створило одређену “стагнацију“ у Федералном центру за обуку органа реда.
Неколико бивших и садашњих агената Тајне службе изјавило је да се сугестије о томе да би Трамп требало да буде приморан да носи панцир разматрају искључиво зато што агенција није успела адекватно да обезбеди Вечеру дописника Беле куће, пише Магнолиа Трибуне.
Безбедносни план је деловао веома слично онима са претходних вечера којима су присуствовали тадашњи председници Џо Бајден и Барак Обама, али је био потпуно застарео за очигледно висок ниво претње са којим се Трамп тренутно суочава након два покушаја атентата и експлицитних претњи иранских званичника, тврде бивши и садашњи припадници Тајне службе.
Према речима Рича Старополиа, бившег агента Тајне службе који је обезбеђивао четири председника, Шон Куран, директор Тајне службе преузео је непотребан и велики ризик дозволивши Трампу, Џеј Ди Венсу и многим другим члановима кабинета да присуствују вечери.
Он и други извори из Тајне службе сматрају да је Куран требало да обавести Трампа да хотел “Вашингтон Хилтон” није адекватно место за такав догађај.
С друге стране, према речима професора Алберта Паганија напад 25. априла није изолован инцидент.
- То је најновија епизода у низу који траје више од деценије и који нас приморава да се суочимо са непријатним питањем: да ли присуствујемо пролазној патологији или структурној кризи либералних демократија у дигиталном добу? - каже он и додаје:
- Сједињене Државе су напредна демократија која је највише изложена политичком насиљу против својих лидера. Ово није случајност, већ константа: четири убијена председника током мандата - Линколн, Гарфилд, Мекинли, Кенеди - и десетине неуспелих покушаја током два века.
Напомиње како је Доналд Трамп овај образац умножио на незабележен начин.
“Погођен у Батлеру у јулу 2024, за длаку избегао напад у Вест Палм Бичу у септембру исте године, био мета операције иранских Пасдарана коју је ФБИ осујетио дан пре напада у Батлеру, и поново у фебруару 2026. у Мар-а-Лагу.
Трамп изложен низу претњи
Ниједан савремени председник није био изложен таквој серији претњи без преседана”, истиче он.
Корени ове аномалије, каже проф. Пагани, леже у култури границе, култу оружја и екстремном индивидуализму који митологизује усамљенички чин као врхунски политички гест.
“Али пре свега, они леже у друштвеној поларизацији која политичку дијалектику трансформише у егзистенцијални рат. Када противник више није суграђанин са другачијим идејама већ непријатељ којег треба елиминисати, корак ка насиљу постане драматично краћи”, закључује проф. Пагани.
Истине ради атентати се не дешавају само на Западу. Било је тога и у Русији и то баш за време владавине Владимира Путина али се о томе у руским медијима не пише и не говори толико. Али је једном приликом о томе проговорио лично Путин и то у интервјуу који је дао америчком редитељу Оливеру Стоуну.
- Чуо сам да је на Вас покушано пет атентата. Не онолико колико на Фидела Кастра, са којим сам такође радио интервју. Мислим да их је он имао око 50. Али чуо сам за пет потврђених покушаја - рекао је Стоун.
- Да, разговарао сам са Кастром о томе. И он ми је рекао:
- Знаш ли зашто сам још увек жив?‘ Питао сам га: ’Зашто?‘ ’Зато што сам се увек лично бавио својом безбедношћу.
Али ја радим свој посао. А официри безбедности раде свој и још увек то обављају прилично успешно”, испричао је Путин Стоуну.
- Другим речима, верујете свом обезбеђењу?
- Верујем им.
- Јер први корак код сваког атентата је увек исти... покушај да се инфилтрира у председниково обезбеђење.
- Знам то. Знате ли шта се каже у руском народу? Кажу - онај коме је суђено да буде
обешен, неће се удавити, рекао је на крају Путин.
И да се вратимо на Америку за крај. После догађаја од 25. априла појавила се иницијатива да Доналд Трамп због угрожене безбедности стално носи панцир. И док се председник САД шали на тај рачун правдајући се како не жели да буде тежи него што јесте, стручњаци кажу да је овај предлог - иако тешко остварив у пракси - јасан показатељ слабости у систему обезбеђења једног од најмоћнијих људи на планети.