Pancir za Trampa ili Putinov metod: Kako se najmoćniji ljudi sveta čuvaju od atentata?
Nakon incidenta u hotelu “Vašington Hilton”, kada je napadač protrčao kroz kontrolni punkt pre nego što ga je policija zaustavila, tinjajući problemi u radu Tajne službe ponovo su pokrenuli pitanja o ograničenim kapacitetima i visokoj napetosti među agentima navodi CNN.
Informacije do kojih se došlo govore da ovaj incident naglašava stalne izazove sa kojima se Tajna služba suočava – od nedostatka osoblja do dotrajale opreme i stresa među agentima odgovornim za zaštitu događaja visokog rizika.
Nakon pokušaja atentata na Donalda Trampa u Pensilvaniji 2024. godine i kasnijih istraga koje su utvrdile značajne nedostatke u Tajnoj službi, usledili su pozivi da se poveća zapošljavanje i obuči više agenata, navodi Džonatan Vakrou, bivši agent Tajne službe i analitičar CNN-a.
Međutim, administracija je svoje napore usmerila na obuku novih agenata za ICE (Služba za imigraciju i carinu) zbog kampanje deportacije, što je stvorilo određenu “stagnaciju“ u Federalnom centru za obuku organa reda.
Nekoliko bivših i sadašnjih agenata Tajne službe izjavilo je da se sugestije o tome da bi Tramp trebalo da bude primoran da nosi pancir razmatraju isključivo zato što agencija nije uspela adekvatno da obezbedi Večeru dopisnika Bele kuće, piše Magnolia Tribune.
Bezbednosni plan je delovao veoma slično onima sa prethodnih večera kojima su prisustvovali tadašnji predsednici Džo Bajden i Barak Obama, ali je bio potpuno zastareo za očigledno visok nivo pretnje sa kojim se Tramp trenutno suočava nakon dva pokušaja atentata i eksplicitnih pretnji iranskih zvaničnika, tvrde bivši i sadašnji pripadnici Tajne službe.
Prema rečima Riča Staropolia, bivšeg agenta Tajne službe koji je obezbeđivao četiri predsednika, Šon Kuran, direktor Tajne službe preuzeo je nepotreban i veliki rizik dozvolivši Trampu, Džej Di Vensu i mnogim drugim članovima kabineta da prisustvuju večeri.
On i drugi izvori iz Tajne službe smatraju da je Kuran trebalo da obavesti Trampa da hotel “Vašington Hilton” nije adekvatno mesto za takav događaj.
S druge strane, prema rečima profesora Alberta Paganija napad 25. aprila nije izolovan incident.
- To je najnovija epizoda u nizu koji traje više od decenije i koji nas primorava da se suočimo sa neprijatnim pitanjem: da li prisustvujemo prolaznoj patologiji ili strukturnoj krizi liberalnih demokratija u digitalnom dobu? - kaže on i dodaje:
- Sjedinjene Države su napredna demokratija koja je najviše izložena političkom nasilju protiv svojih lidera. Ovo nije slučajnost, već konstanta: četiri ubijena predsednika tokom mandata - Linkoln, Garfild, Mekinli, Kenedi - i desetine neuspelih pokušaja tokom dva veka.
Napominje kako je Donald Tramp ovaj obrazac umnožio na nezabeležen način.
“Pogođen u Batleru u julu 2024, za dlaku izbegao napad u Vest Palm Biču u septembru iste godine, bio meta operacije iranskih Pasdarana koju je FBI osujetio dan pre napada u Batleru, i ponovo u februaru 2026. u Mar-a-Lagu.
Tramp izložen nizu pretnji
Nijedan savremeni predsednik nije bio izložen takvoj seriji pretnji bez presedana”, ističe on.
Koreni ove anomalije, kaže prof. Pagani, leže u kulturi granice, kultu oružja i ekstremnom individualizmu koji mitologizuje usamljenički čin kao vrhunski politički gest.
“Ali pre svega, oni leže u društvenoj polarizaciji koja političku dijalektiku transformiše u egzistencijalni rat. Kada protivnik više nije sugrađanin sa drugačijim idejama već neprijatelj kojeg treba eliminisati, korak ka nasilju postane dramatično kraći”, zaključuje prof. Pagani.
Istine radi atentati se ne dešavaju samo na Zapadu. Bilo je toga i u Rusiji i to baš za vreme vladavine Vladimira Putina ali se o tome u ruskim medijima ne piše i ne govori toliko. Ali je jednom prilikom o tome progovorio lično Putin i to u intervjuu koji je dao američkom reditelju Oliveru Stounu.
- Čuo sam da je na Vas pokušano pet atentata. Ne onoliko koliko na Fidela Kastra, sa kojim sam takođe radio intervju. Mislim da ih je on imao oko 50. Ali čuo sam za pet potvrđenih pokušaja - rekao je Stoun.
- Da, razgovarao sam sa Kastrom o tome. I on mi je rekao:
- Znaš li zašto sam još uvek živ?‘ Pitao sam ga: ’Zašto?‘ ’Zato što sam se uvek lično bavio svojom bezbednošću.
Ali ja radim svoj posao. A oficiri bezbednosti rade svoj i još uvek to obavljaju prilično uspešno”, ispričao je Putin Stounu.
- Drugim rečima, verujete svom obezbeđenju?
- Verujem im.
- Jer prvi korak kod svakog atentata je uvek isti... pokušaj da se infiltrira u predsednikovo obezbeđenje.
- Znam to. Znate li šta se kaže u ruskom narodu? Kažu - onaj kome je suđeno da bude
obešen, neće se udaviti, rekao je na kraju Putin.
I da se vratimo na Ameriku za kraj. Posle događaja od 25. aprila pojavila se inicijativa da Donald Tramp zbog ugrožene bezbednosti stalno nosi pancir. I dok se predsednik SAD šali na taj račun pravdajući se kako ne želi da bude teži nego što jeste, stručnjaci kažu da je ovaj predlog - iako teško ostvariv u praksi - jasan pokazatelj slabosti u sistemu obezbeđenja jednog od najmoćnijih ljudi na planeti.
