Паника у Европи: Нове студије износе застрашујуће податке - Смртоносни топлотни талас само у јуну убио преко 2 000 људи за десет дана

Стручњаци упозоравају да се здравствена криза погоршава, а да се притом игнорише.

Научници процењују да је висока температура између 23. јуна и 2. јула однела 2.300 живота у 12 великих европских градова. Од тог броја, 1.500 смртних случајева приписује се климатским променама које су додатно загрејале планету и појачале екстремне температуре.

У апсолутним бројевима, најтеже погођен град био је Милано - од укупно 499 смртних случајева изазваних врућинама, 317 је повезано са климатским променама.

Следе Париз и Барселона. У Лондону је забележено 273 смрти изазваних врућинама, од којих је 171 смрт приписана људском утицају на климу.

- Ова студија показује зашто се топлотни таласи називају тихим убицама - рекао је епидемиолог Малком Мистри са Лондонске школе хигијене и тропске медицине, један од аутора истраживања.

- Иако су у Шпанији, Француској и Италији званично пријављени само појединачни смртни случајеви, стварни број преминулих је далеко већи због екстремних температура.

Брза анализа коју је спровео истраживачки тим World Weather Attribution (још увек није прошла рецензију) користи проверене методе и закључује да су климатске промене одговорне за две трећине забележених смрти.

Студија такође открива да су старији људи најугроженији - чак 88% смртних случајева повезаних са климатским променама десило се код особа старијих од 65 година.

Научници истичу да је екстремна врућина "недовољно препозната" претња јер већина жртава умире далеко од очију јавности у својим домовима и болницама, без великог медијског извештавања.

- Топлотни таласи не остављају иза себе видљиве трагове разарања као пожари или олује - рекао је коаутор студије Бен Кларк, климатски научник са Империјал колеџа у Лондону.

- Њихови ефекти су невидљиви, али тихи и разорни. Разлика од само 2 до 3 степена може одлучити између живота и смрти за хиљаде људи.

Коришћењем епидемиолошких модела, научници су анализирали смртност изазвану топлотом у градовима попут Париза, Лондона, Мадрида и Рима током десетодневног периода.

Затим су те податке упоредили са сценаријем света без људског утицаја на климу - без сагоревања фосилних горива и уништавања природе.

Ипак, упозоравају да су односи између температуре и смртности у моделима засновани на подацима до 2019. године, те можда не узимају у обзир колико су се поједини градови у међувремену прилагодили топлијој клими.

Откривено је да су климатске промене довеле до пораста температуре и до 4°Ц у неким градовима, што је резултирало са додатних 1.500 смрти.

Ова бројка је већа од оне забележене током других временских непогода повезаних с фосилним горивима – као што су поплаве у Шпанији 2024. године у којима је страдало 224 људи, и поплаве у северозападној Европи 2021. када је живот изгубило 243 људи.

Ранија истраживања показала су да у просеку око 44.000 људи годишње умре од последица врућине у Европи.Научници упозоравају да би број од 2.300 умрлих током само једног топлотног таласа у 12 градова могао учинити ово лето посебно опасним.

Европска служба за посматрање Земље, Коперникус, саопштила је да је јун 2025. био трећи најтоплији икада забележен глобално, а да се у западном Медитерану развио "изузетан" морски топлотни талас.

Просечна дневна температура површине мора достигла је рекордних 27°Ц у јуну.

Коперникус је такође забележио пораст броја опасних "тропских ноћи", када ноћна температура не пада испод 20°Ц, што отежава одмор и сан. У појединим деловима Шпаније забележене су и до 24 тропске ноћи у јуну, 18 више од просека.

Саманта Бургес, заменица директора Коперникусове службе за климатске промене, изјавила је да су рекордне температуре у Медитерану знатно појачале стрес изазван врућином у већем делу Европе.

- У свету који се загрева, топлотни таласи ће постајати све чешћи, интензивнији и погодиће све више људи широм Европе.

Анализа истраживачке организације Mercator Оцеан, која управља Поморском службом Коперникуса, показала је да је готово две трећине Средоземног мора било погођено морским топлотним таласима категорисанима као јаки или екстремни, што је највећи забележени обим до сада.

Познато је да високе температуре негативно утичу на рибљи фонд и уништавају биљке које служе као извор исхране. Средоземље је последњих година погођено низом масовних помора морских организама услед све топлијих таласа.

- Посебно забрињава то што се стрес изазван врућином све чешће понавља. Када се такав стрес понавља кроз време, рањивост ових екосистема се знатно повећава - упозорава Карина фон Шукман, научница из Mercator Оцеана

Србија Данас/The Гуардиан