Пекинг као огледало новог света: Шта заиста значи Путинова посета Кини
Анализирајући предстојећу посету Путина Пекингу, бивши министар Зоран Ђорђевић је истакао за Танјуг да Путинова посета Пекингу није обичан дипломатски сусрет, нити само још једна размена осмеха, протокола и потписаних докумената.
Она је слика света који се мења пред нашим очима. У тренутку када рат у Украјини траје, санкције притискају Русију, Блиски исток поново кључа, а односи Вашингтона и Пекинга остају једна од кључних оса глобалне политике, долазак руског председника код Си Ђинпинга има много дубље значење.
Москва овом посетом жели да покаже да није изолована. За Русију је Кина данас политички ослонац, економско тржиште и стратешки простор дисања. У условима западних санкција, кинеско тржиште, енергенти, транспортни коридори и технолошка сарадња постају питање дугорочне отпорности руске државе. Са друге стране, за Кину је Русија важна као стратешка позадина, као велика континентална сила, нуклеарна држава, стална чланица Савета безбедности и противтежа притиску Запада. Ипак, ово није савез из романтике, већ савез из интереса. Кина не жели да буде увучена у све руске сукобе, као што ни Русија не жели да постане млађи партнер Пекинга. Али притисак Запада их објективно гура једно ка другом. Зато је најтачније рећи: Русија и Кина нису класичан војни савез, али јесу најважнији геополитички тандем који ради на ограничавању западне доминације.
Посебно је важан тајминг ове посете. Путин долази у Пекинг убрзо након Трампове посете Кини. Тиме Си Ђинпинг шаље поруку да Кина данас не бира између Вашингтона и Москве, она жели да буде центар кроз који морају да прођу и једни и други. Американцима нуди стабилност, Русима стратешку дубину, а свету показује да Пекинг више није посматрач, већ један од архитеката новог поретка. Око четрдесет билатералних докумената не мења свет преко ноћи, али гради мрежу интереса. Велике силе не стварају савез једним потписом, већ хиљадама малих веза које временом постану систем.
Зато ова посета не значи да се свет сутра буди у потпуно новом поретку. Али значи да се стари поредак више не подразумева. Америка остаје најмоћнија сила, али више није једина адреса. Кина жели да буде незаобилазна, Русија жели да докаже да није сама, а остатак света покушава да пронађе простор између великих. У томе је права порука Пекинга: нови свет се не рађа ратом, већ тихим померањем равнотеже моћи - закључио је Ђорђевић.
