ПЕРФИДНА ИГРА ЗАПАДА ИЛИ РЕАЛНА ПОТРЕБА: Шта Шведска значи за НАТО, а шта НАТО за Шведску?!
Географски положај Шведске је главни разлог зашто је за НАТО толико атрактивно чланство те земље.
Након што је Турска одустала од блокаде, улазак Шведске у НАТО је, чини се, готова ствар. Шта западни војни савез очекује од тог чланства? А шта Шведска?
НОЖ У ЛЕЂА ЕРДОГАНУ? Столтенберг овом изјавом запалио све: И даље постоји могућност да се Шведска придружи НАТО ове недеље
ЈАСНА ОЧЕКИВАЊА: Ердоган очекује да Шведска предузме конкретне кораке против тероризма
ИСПЛИВАЛА СТРОГО ЧУВАНА ЕРДОГАНОВА ТАЈНА? Амерички новинар изнео шокантне тврдње - ово му је Бајден обећао како би пристао да Шведска уђе у НАТО
Шведска је, као и Финска, под утиском руског рата против Украјине, прошле године поднела захтев за чланство у НАТО. И док је Финска у међувремену постала чланица западног одбрамбеног савеза, Турска је готово годину дана користила право вета да, као и Мађарска, блокира Шведску односно њено придруживање Североатланском пакту.
Али, почетком ове недеље, турски председник Реџеп Тајип Ердоган одустао је од свог вишемесечног отпора.
Шта географски доноси приступање Шведске?
Ако би Шведска постала чланица, читава обала Балтичког мора била би део територије НАТО, с изузетком обале Русије и њене ексклаве Калињинград. У случају руског напада, на пример, балтичке државе би се лакше браниле. Јединице и опрема би, преко Шведске, могли много лакше да се пребаце у Естонију, Летонију и Литванију. Шведско острво Готланд ту игра посебно важну улогу.
Професор Симон Кошут, који држи катедру за међународну безбедносну политику на Универзитету Цепелин у Фридрихсхафену, објашњава: С Готландом, великим острвом усред Балтичког мора, Шведска Алијанси ставља на располагање изузетно повољну стратешку базу. Одатле можете да се контролише практично читав Балтик.
Кошут указује да је управо географски положај Шведске главни разлог зашто је за НАТО толико атрактивно чланство те земље.
Шта је са шведском војском?
Шведске оружане снаге и њихова војна опрема такође би били вредан добитак за НАТО. То је мала земља и бројчано гледано нема велику војску (према подацима Индекса глобалне ватрене моћи“ шведска војска броји око 38.000 војника), али „Швеђани имају веома модерну војску, посебно добро опремљено и модерно ратно ваздухопловство и то авионима које сами производе - каже професор Кошут.
Они су и поморска сила са својим подморницама и већ су прекаљени у борби. Учествовали су у разним мисијама НАТО, на пример у Авганистану.
Шведска троши око 1,3 одсто бруто домаћег производа на одбрану, што је знатно више него пре неколико година. Очекује се да ће тај проценат у наредним годинама да настави да расте.
Након завршетка Хладног рата, Шведска је, као и многе западне земље, значајно смањила издатке за одбрану. Преиспитивање је почело након грузијског рата 2008, а најкасније након анексије Крима 2014. године. То се додатно појачало због руског агресорског рата у Украјини.
Које би главне користи Шведска имала од НАТО?
Шведска и НАТО већ сада блиско сарађују на много начина. Одлучујућа промена за Шведску, након учлањења у НАТО, односи се на члан 5 заједничког споразума, према којем се оружани напад на једну земљу НАТО, сматра нападом на све. У том случају, војна алијанса је обавезна да пружи помоћ.
- Наравно, та заштита је кључна за Шведску - каже политиколог Кошут.
Осим тога, Швеђани би тада били и равноправни чланови Савета НАТО, главног тела за доношење одлука одбрамбеног савеза и ту би имали право вета. Турска је искористила то право да до сада блокира приступање те скандинавске земље, од чега је одустала на самиту у Вилњусу.