Подигнут зид око страних амбасада - Прети терористички напад? Полиција не напушта терен, блокиран дипломатски град

Како јавља шведска јавна телевизија СВТ, ради се о новој фази досад непознате безбедносне операције Арена, која је започела пре две недеље ради заштите страних амбасада од евентуалних терористичких напада иранског режима, али и слања политичке поруке. Према полицијској процени, постоји "значајан ризик" од пуцњава и експлозија у том подручју.

У ово подручје постављене су скривене надзорне камере, израелска амбасада под сталном је појачаном заштитом, а неколико полицијских патрола 24 сата дневно кружи околним улицама с овлашћењима да заустављају и претресају грађане чак и без оправдане сумње. Наводно ове патроле имају наређење да не напуштају ово подручје чак и ако се другде догоде насилни инциденти.

-Тренутно није могуће учинити битно више за заштиту Дипломатског града, следећи корак могао би бити једино постављање ограде око целог подручја и контрола свих улаза и излаза, рекао је за СВТ један високи полицијски званичник у Стокхолму.

Дронови, камере и проширена полицијска овлашћења

Осим сталних патрола у униформама и цивилу, полиција у Дипломатском граду користи и дронове као и камере које особље прати у реалном времену. Овлашћења за увођење оваквих безбедносних зона полиција је добила у априлу 2024. године. Одлуке о безбедносним зонама важе најдуже две недеље.

-Безбедносна зона једна је од неколико метода које користимо у извршавању својих задатака. Полицији даје проширене могућности деловања због повећане претње израелским и америчким циљевима, рекао је Ола Естерлинг, портпарол полиције регије Стокхолм.

Естерлинг истиче да не постоји специфична и конкретна претња, већ да рат на Блиском истоку утиче и на безбедносно стање у Шведској. Полиција не жели да коментарише могуће нападаче, али СВТ наводи да постоји забринутост због криминалаца који би могли да изводе нападе по налогу иранског режима, што се већ дешавало.

Дагенс Nyheter пише да су у уторак у 15.11 сати два полицајца испред америчке амбасаде зауставила Чарлса Јебоаха: "Мало сам залутао и нисам знао куда идем. Полицајци су ми пришли, питали ме шта радим тамо и објаснили да сам у безбедносној зони. Затим су ми показали прави пут."

Напади на западне амбасаде и покушај убиства у Малмеу

Свако ко се креће Дипломатским градом мора бити спреман на претрес, рекао је вођа ове полицијске акције Данијел Кланг: "Ако делујете под стресом, скривате се или показујете било какво друго девијантно понашање, полиција ће вас пресрести и испитати. Ако проценимо да постоји разлог, можемо претрести одећу и торбе или возила."

На овакву реакцију шведску полицију мотивисали су недавни терористички напади на америчку амбасаду у Ослу и амерички конзулат у Торонту у Канади, као и септембарски покушај убиства иранског дисидента и критичара режима Арвина Хошнуда у Малмеу.

За овај напад, који је полиција спречила у последњем тренутку, јуче је оптужено петоро дечака узраста од 15 до 17 година. Реч је о такозваним "кривичним делима из услуге", при чему млади починиоци у Шведској преузимају задатке од особа повезаних с организованим криминалом. Још није сасвим јасно ко је наручио атентат на Хошнуда, али зна се коме је сметао.

Хошнуд је претходно рекао Афтонбладе ту да га је Säkerhetspolisen, шведска национална безбедносна служба, контактирао пре неколико година и упозорио на претњу иранског режима против њега. Данас Хошнуд живи на тајној локацији под заштитом полиције.

Шиитске џамије под присмотром

Säkerhetspolisen држи под присмотром и шиитске џамије у Шведској, као што је Центар имама Алија у Јерфели, северно од Стокхолма, у ком је одржана комеморација за ајатолаха Алија Хамнеија, иранског врховног верског вођу убијеног првог дана израелско-америчког напада на Иран.

У Џамији имама Алија у Копенхагену такође се почетком марта оплакивала ајатолахова смрт, а пре тога и смрт Хасана Насрале, вође исламистичке терористичке организације Хезболах, убијеног у израелском удару у септембру 2024. у Либану. Имам Мухамед Салман Јан позвао је шиитске вернике у Данској на "непомирљиво противљење" Сједињеним Америчким Државама и Израелу.

Истраживања и безбедносне анализе о Скандинавији истичу да ирански режим прати, застрашује и понекад покушава да нападне критичаре и дисиденте у егзилу, нарочито у Шведској, али и у Норвешкој и Данској. Сама чињеница да су мета пре свега дисиденти говори да је међу политички активнијим делом иранске дијаспоре у Скандинавији, око 150.000 људи, противљење режиму врло изражено.