Podignut zid oko stranih ambasada - Preti teroristički napad? Policija ne napušta teren, blokiran diplomatski grad
Švedska policija održala je pre nekoliko dana vežbu za slučaj terorističkog napada, a od juče je postavila posebnu bezbednosnu zonu oko Diplomatskog grada, stokholmske četvrti veličine nekoliko fudbalskih terena u kojoj se, među ostalima, nalaze ambasade Izraela i Sjedinjenih Američkih Država.
Kako javlja švedska javna televizija SVT, radi se o novoj fazi dosad nepoznate bezbednosne operacije Arena, koja je započela pre dve nedelje radi zaštite stranih ambasada od eventualnih terorističkih napada iranskog režima, ali i slanja političke poruke. Prema policijskoj proceni, postoji "značajan rizik" od pucnjava i eksplozija u tom području.
U ovo područje postavljene su skrivene nadzorne kamere, izraelska ambasada pod stalnom je pojačanom zaštitom, a nekoliko policijskih patrola 24 sata dnevno kruži okolnim ulicama s ovlašćenjima da zaustavljaju i pretresaju građane čak i bez opravdane sumnje. Navodno ove patrole imaju naređenje da ne napuštaju ovo područje čak i ako se drugde dogode nasilni incidenti.
-Trenutno nije moguće učiniti bitno više za zaštitu Diplomatskog grada, sledeći korak mogao bi biti jedino postavljanje ograde oko celog područja i kontrola svih ulaza i izlaza, rekao je za SVT jedan visoki policijski zvaničnik u Stokholmu.
Dronovi, kamere i proširena policijska ovlašćenja
Osim stalnih patrola u uniformama i civilu, policija u Diplomatskom gradu koristi i dronove kao i kamere koje osoblje prati u realnom vremenu. Ovlašćenja za uvođenje ovakvih bezbednosnih zona policija je dobila u aprilu 2024. godine. Odluke o bezbednosnim zonama važe najduže dve nedelje.
-Bezbednosna zona jedna je od nekoliko metoda koje koristimo u izvršavanju svojih zadataka. Policiji daje proširene mogućnosti delovanja zbog povećane pretnje izraelskim i američkim ciljevima, rekao je Ola Esterling, portparol policije regije Stokholm.
Esterling ističe da ne postoji specifična i konkretna pretnja, već da rat na Bliskom istoku utiče i na bezbednosno stanje u Švedskoj. Policija ne želi da komentariše moguće napadače, ali SVT navodi da postoji zabrinutost zbog kriminalaca koji bi mogli da izvode napade po nalogu iranskog režima, što se već dešavalo.
Dagens Nyheter piše da su u utorak u 15.11 sati dva policajca ispred američke ambasade zaustavila Čarlsa Jeboaha: "Malo sam zalutao i nisam znao kuda idem. Policajci su mi prišli, pitali me šta radim tamo i objasnili da sam u bezbednosnoj zoni. Zatim su mi pokazali pravi put."
Napadi na zapadne ambasade i pokušaj ubistva u Malmeu
Svako ko se kreće Diplomatskim gradom mora biti spreman na pretres, rekao je vođa ove policijske akcije Danijel Klang: "Ako delujete pod stresom, skrivate se ili pokazujete bilo kakvo drugo devijantno ponašanje, policija će vas presresti i ispitati. Ako procenimo da postoji razlog, možemo pretresti odeću i torbe ili vozila."
Na ovakvu reakciju švedsku policiju motivisali su nedavni teroristički napadi na američku ambasadu u Oslu i američki konzulat u Torontu u Kanadi, kao i septembarski pokušaj ubistva iranskog disidenta i kritičara režima Arvina Hošnuda u Malmeu.
Za ovaj napad, koji je policija sprečila u poslednjem trenutku, juče je optuženo petoro dečaka uzrasta od 15 do 17 godina. Reč je o takozvanim "krivičnim delima iz usluge", pri čemu mladi počinioci u Švedskoj preuzimaju zadatke od osoba povezanih s organizovanim kriminalom. Još nije sasvim jasno ko je naručio atentat na Hošnuda, ali zna se kome je smetao.
Hošnud je prethodno rekao Aftonblade tu da ga je Säkerhetspolisen, švedska nacionalna bezbednosna služba, kontaktirao pre nekoliko godina i upozorio na pretnju iranskog režima protiv njega. Danas Hošnud živi na tajnoj lokaciji pod zaštitom policije.
Šiitske džamije pod prismotrom
Säkerhetspolisen drži pod prismotrom i šiitske džamije u Švedskoj, kao što je Centar imama Alija u Jerfeli, severno od Stokholma, u kom je održana komemoracija za ajatolaha Alija Hamneija, iranskog vrhovnog verskog vođu ubijenog prvog dana izraelsko-američkog napada na Iran.
U Džamiji imama Alija u Kopenhagenu takođe se početkom marta oplakivala ajatolahova smrt, a pre toga i smrt Hasana Nasrale, vođe islamističke terorističke organizacije Hezbolah, ubijenog u izraelskom udaru u septembru 2024. u Libanu. Imam Muhamed Salman Jan pozvao je šiitske vernike u Danskoj na "nepomirljivo protivljenje" Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelu.
Istraživanja i bezbednosne analize o Skandinaviji ističu da iranski režim prati, zastrašuje i ponekad pokušava da napadne kritičare i disidente u egzilu, naročito u Švedskoj, ali i u Norveškoj i Danskoj. Sama činjenica da su meta pre svega disidenti govori da je među politički aktivnijim delom iranske dijaspore u Skandinaviji, oko 150.000 ljudi, protivljenje režimu vrlo izraženo.
