Погледајте "цепање" земље након разорног земљотреса: Овај снимак доказује колико смо немоћни пред природом (ВИДЕО)

Ипак, оно што овај догађај чини револуционарним није само његова снага – већ и невероватан снимак са надзорне камере који је постао виралан.

Истраживачи са Универзитета у Кјоту искористили су ову јединствену видео-забелешку како би прецизно измерили померање раседа, откривши брз и благу закривљеност у правцу клизања. Ови подаци у реалном времену отварају нову димензију у науци о земљотресима и могу у потпуности променити начин на који разумемо и предвиђамо сеизмичка понашања.

Смртоносни земљотрес као научна прекретница

Земљотрес се догодио у петак, током подневних молитви, 28. марта 2025. године, а епицентар му је био у централном Мјанмару, дуж раседа Сагаинг – недалеко од Мандалаја, другог по величини града у земљи. Био је то најјачи земљотрес у Мјанмару у последњих 100 година и други најсмртоноснији у његовој савременој историји.

Узрок земљотреса био је тзв. хоризонтални (стрике-слип) расед, у којем се две масе земље померају водоравно једна поред друге, дуж вертикалне пукотине. Посматрачу би изгледало као да се земља цепа на пола, а обе стране клизе у супротним правцима.

Досадашње сеизмолошке студије претпостављале су да овакви земљотреси имају пулсирајући карактер и закривљену путању клизања, али су се те претпоставке заснивале на подацима са сеизмографа који се налазе далеко од линије расједа – што значи да су биле индиректне.

Овог пута, међутим, камера је директно забележила померање тла – пружајући тиму истраживача са Универзитета у Кјоту јединствену прилику да посматрају пуцање расједа у реалном времену. 

Земља пукла пред камерама: 2,5 метра за само 1,3 секунде

Научници су на видео-снимку применили технику познату као корелација пиксела како би анализирали померање раседа оквир по оквир. Открили су да се расед померио бочно за 2,5 метра у свега 1,3 секунде, достигавши максималну брзину од 3,2 метра у секунди.

Укупна бочна померања су уобичајена за овакве типове земљотреса, али овако кратко трајање пуцања представља велико откриће.

- Краткотрајно померање потврђује да је реч о пулсном пуцању – карактеристичном по наглом, концентрованом клизању које се шири дуж расједа, слично таласу који се шири низ тепих када га цимнете с једног краја - објашњава вођа истраживања Џеси Кирс (Jesse Кеарсе).

Тим је такође потврдио да је правац клизања био благо закривљен, што се подудара са ранијим геолошким запажањима са расједа широм света. То би могло указивати на то да овакве пукотине чешће имају закривљене него линеарне путање.

Нова ера у науци о земљотресима

Ова студија показује да видео-надзор може постати моћан алат у сеизмологији, јер омогућава досад невиђене увиде у понашање земљотреса. Снимање овог нивоа детаља кључно је за боље разумевање сеизмичких процеса и побољшање прогноза за будуће велике потресе.

- Нисмо ни слутили да ће овај видео запис пружити тако богат спектар корисних и детаљних података. Овакви кинематички подаци су од пресудне важности за разумевање физике која стоји иза земљотреса - истиче Кирс.

Следећа фаза истраживања биће примена физичких модела како би се дубље разумели фактори који контролишу понашање расједа, на основу овог изузетног видео-материјала.