Pogledajte "cepanje" zemlje nakon razornog zemljotresa: Ovaj snimak dokazuje koliko smo nemoćni pred prirodom (VIDEO)

Ipak, ono što ovaj događaj čini revolucionarnim nije samo njegova snaga – već i neverovatan snimak sa nadzorne kamere koji je postao viralan.

Istraživači sa Univerziteta u Kjotu iskoristili su ovu jedinstvenu video-zabelešku kako bi precizno izmerili pomeranje raseda, otkrivši brz i blagu zakrivljenost u pravcu klizanja. Ovi podaci u realnom vremenu otvaraju novu dimenziju u nauci o zemljotresima i mogu u potpunosti promeniti način na koji razumemo i predviđamo seizmička ponašanja.

Smrtonosni zemljotres kao naučna prekretnica

Zemljotres se dogodio u petak, tokom podnevnih molitvi, 28. marta 2025. godine, a epicentar mu je bio u centralnom Mjanmaru, duž raseda Sagaing – nedaleko od Mandalaja, drugog po veličini grada u zemlji. Bio je to najjači zemljotres u Mjanmaru u poslednjih 100 godina i drugi najsmrtonosniji u njegovoj savremenoj istoriji.

Uzrok zemljotresa bio je tzv. horizontalni (strike-slip) rased, u kojem se dve mase zemlje pomeraju vodoravno jedna pored druge, duž vertikalne pukotine. Posmatraču bi izgledalo kao da se zemlja cepa na pola, a obe strane klize u suprotnim pravcima.

Dosadašnje seizmološke studije pretpostavljale su da ovakvi zemljotresi imaju pulsirajući karakter i zakrivljenu putanju klizanja, ali su se te pretpostavke zasnivale na podacima sa seizmografa koji se nalaze daleko od linije rasjeda – što znači da su bile indirektne.

Ovog puta, međutim, kamera je direktno zabeležila pomeranje tla – pružajući timu istraživača sa Univerziteta u Kjotu jedinstvenu priliku da posmatraju pucanje rasjeda u realnom vremenu. 

Zemlja pukla pred kamerama: 2,5 metra za samo 1,3 sekunde

Naučnici su na video-snimku primenili tehniku poznatu kao korelacija piksela kako bi analizirali pomeranje raseda okvir po okvir. Otkrili su da se rased pomerio bočno za 2,5 metra u svega 1,3 sekunde, dostigavši maksimalnu brzinu od 3,2 metra u sekundi.

Ukupna bočna pomeranja su uobičajena za ovakve tipove zemljotresa, ali ovako kratko trajanje pucanja predstavlja veliko otkriće.

- Kratkotrajno pomeranje potvrđuje da je reč o pulsnom pucanju – karakterističnom po naglom, koncentrovanom klizanju koje se širi duž rasjeda, slično talasu koji se širi niz tepih kada ga cimnete s jednog kraja - objašnjava vođa istraživanja Džesi Kirs (Jesse Kearse).

Tim je takođe potvrdio da je pravac klizanja bio blago zakrivljen, što se podudara sa ranijim geološkim zapažanjima sa rasjeda širom sveta. To bi moglo ukazivati na to da ovakve pukotine češće imaju zakrivljene nego linearne putanje.

Nova era u nauci o zemljotresima

Ova studija pokazuje da video-nadzor može postati moćan alat u seizmologiji, jer omogućava dosad neviđene uvide u ponašanje zemljotresa. Snimanje ovog nivoa detalja ključno je za bolje razumevanje seizmičkih procesa i poboljšanje prognoza za buduće velike potrese.

- Nismo ni slutili da će ovaj video zapis pružiti tako bogat spektar korisnih i detaljnih podataka. Ovakvi kinematički podaci su od presudne važnosti za razumevanje fizike koja stoji iza zemljotresa - ističe Kirs.

Sledeća faza istraživanja biće primena fizičkih modela kako bi se dublje razumeli faktori koji kontrolišu ponašanje rasjeda, na osnovu ovog izuzetnog video-materijala.