Испливали детаљи поверљивог разговора између Буша и Путина: Ево како је размишљао руски лидер пре рата у Украјини

Дешифровани транскрипти разговора између руског председника Владимира Путина и бившег америчког председника Џорџа В. Буша, вођени у периоду између 2001. и 2008. године, расветлили су ставове руског лидера према Украјини током година.

У појединим разговорима Путин је исказао огорчење због распада Совјетског Савеза, делимично противречећи својој јавно исказаној прозападној позицији почетком 2000-их, као и свом ставу према украјинској кандидатури за НАТО 2008. године.

Документи су јавно објављени 22. децембра од стране невладине организације Натионал Security Archive, након што је та организација добила судску битку за приступ информацијама.

У транскрипту састанка од 16. јуна 2001. године, заснованом на затвореном сусрету Буш-Путин, Путин је изнео оно што архив описује као "кратко историјско предавање о његовој интерпретацији распада Совјетског Савеза".

"Шта се заправо догодило? Совјетска добронамерност променила је свет, добровољно. И Руси су се одрекли хиљада квадратних километара територије, добровољно. Невероватно. Украјина, вековима део Русије, предата. Казахстан, предат. Кавказ такође. Тешко је замислити, а учињено је од стране партијских лидера", рекао је тада Путин.

Совјетске републике су се одвојиле од СССР-а услед комбинације политичких, економских и друштвених чинилаца, укључујући последице инвазије на Авганистан и политичке реформе подстакнуте растућим незадовољством и економском стагнацијом крајем 1980-их и почетком 1990-их, што Путинову тврдњу о „доброј вољи” чини упитном.

Ипак, та тврдња одражава неке од његових других наводних изјава из 2000-их, попут: „Ко не жали због распада Совјетског Савеза, нема срца; ко жели да обнови СССР у претходном облику, нема главе.” У годинама које су уследиле, Путин је користио совјетску носталгију као средство за консолидацију власти и као оправдање инвазије на Украјину, представљајући је као борбу против нацизма и идеолошки наставак Другог светског рата. То је видљиво и на споменицима подигнутим у окупираној Украјини, који повезују историју Другог светског рата са текућим ратом, пише Kyiv Пост.

Путин се на истом састанку са Бушом 2001. године дотакао и питања уласка Русије у НАТО.

"Сада да се вратим на ширење НАТО-а. Знате наш став. Дали сте важну изјаву када сте рекли да Русија није непријатељ. Оно што сте рекли о 50 година у будућности је важно", рекао је Путин.

"Русија је европска и мултиетничка, попут Сједињених Држава. Могу да замислим да постанемо савезници. Али осећамо се изостављено из НАТО-а. Ако Русија није део тога, наравно да се осећа изостављено", додао је он.