ПОЈЕО СОПСТВЕНОГ ПСА, ЈЕЛИ МРТВЕ ДРУГАРЕ И ПИЈАВИЦЕ! На шта је све човек спреман само да преживи

Неке од најбољих књига и снимљених филмова темеље се на урођеном инстинкту свих људи - преживљавању. Људи који су прошли пакао у борби за голи живот су доказ невероватне снаге воље, али и спремности да учинимо готово све за живот.

Дојила је саму себе и пила своје млеко

Сузан О Брајан изгубила се током великог "XTerra Wellington" маратона у Националном парку Римутака шуме. Уместо да је пратила заставице, забуном је почела пратити неке друге ознаке, што ју је довело у густу шуму. Убрзо је схватила да не може пронаћи излаз те ће морати провести хладну ноћ сама. На себи је имала само лагану тркачку опрему.

- Укључио ми се мод преживљавања. Знала сам да морам пронаћи место где ћу преноћити, па сам пронашла уточиште испод дрвета у близини обале реке - испричала је медијима.

Прекрила се прљавштином и маховином те је дисала кроз оковратник своје јакне, покушавајући се утоплити. Само се молила и размишљала. Како се јутро приближавало, схватила је да јој треба хране. Ватру није успела упалити уз помоћ штапића, а знала је да нема довољно енергије да прође исти пут натраг, ако га пронађе. Све време је размишљала о својој 11-месечној беби и супругу код куће и одедном јој је синула мисао, како се нахранити. Имала је празну фолију од чоколадице у јакни, у коју је успела издојити мјеко из груди. Без превише размишљања га је попила и одмах се осећала боље. Након тога је кренула истим путем и наишла на погрешне заставице које су је довеле у шумарак. Трчала је све док није чула звук спасилачког хеликоптера. Иако њен пример није драстичан, свакако је доказ да човек не бира пуно како би се нахранио.

Преживео у пустињи 71 дан

Рики Меги пробудио се једног дана усред ничега - на подручју аустралијског северног подручја. Налазио се испод некакве пластичне цераде на којој је било камење. Носио је само кратке панталоне и мајицу, био је потпуно сам без ичега за јело или пиће. Наводно, Рики је покупио тројицу аутостопера који су га дрогирали, отели му ауто и оставили га да умре у дивљни. Оно што је невероватно је да је он тамо успео преживети 71 дан.

Користио је цераду за прикупљање оскудне кишнице, а за храну се служио пијавицама из напуштене бране, а јео је и скакавце. Повремено, наишао је и на коју жабу коју је скувао на врућем аустралијском тлу. Напослетку је пронађен, једва жив - тежак тек 40-ак килограма.

Појео властитог пса

Марк Лавои, Канађанин који се одважио на пут кануом по северном Квебеку налазио се на поприлично тешкој реци Нотавеј кад је медвед напао његов камп који је поставио. Марк је тада побегао, а кад се вратио схватио је да је медвед појео сву његову храну и уништио му чамац.

Након тога, једино што је имао био је његов пас и пратилац на путовању. Будући да се налазио у тешко приступачном и ненасељеном подручју Марк је успео преживети 90 дана, а кад су га пронашли био је у стању делиријума те је једва успио прозборити понеку реч. Након што је одведен у болницу где је ојачао и дошао к себи, открио је како је појео свог вољеног пса. Људи су то осуђивали, што није помогло његовој грижој савести. Неки су стручњаци за преживљавање стали у његову обрану, тврдећи да би то већина људи учинила чим би им се јавио инстинкт за преживљавањем.

Канибализам

Након пада уругвајског авиона у Андама 1972 . године рагбијаши који су након много дана проведених у суровом окружењу планине остали без хране и на рубу снаге, сами и исцрпљени морали су јести своје мртве колеге само како би преживели. О њиховој борби за живот у хладним Андама снимили су и култни филм "Преживјели".