Понижење иза затворених врата: Си Ђинпинг преузео контролу, Трамп остао без потеза - да ли је на помолу нови сукоб?

Сусрет америчког председника Доналда Трампа и кинеског лидера Си Ђинпинга привукао је огромну пажњу светске јавности, али прави ток разговора, како се наводи, одвијао се далеко од очију јавности у Пекингу, где је, према оценама, дошло до изражене геополитичке прерасподеле снага. Иако је Трамп у посету стигао са амбицијом да покаже америчку доминацију, Си је из разговора изашао у знатно ојачаној позицији.

Трампова кључна намера била је да изврши притисак на Пекинг како би утицао на Иран и омогућио деблокаду Ормуског мореуза, кроз који пролази око 21 одсто светске нафте, а који је блокиран након америчко-израелских напада на Иран крајем фебруара 2026. године.

Међутим, реална полуга утицаја, према оценама, налази се у рукама Сија, с обзиром на то да Кина купује око 90% иранске нафте под санкцијама.

Уместо чврстог преговарачког става, Трамп се, изгледа, нашао у ситуацији у којој му је кинеска подршка неопходна ради стабилизације глобалног енергетског тржишта и спречавања раста цена који би погодио и америчку економију.

Тајвански ултиматум и "тишина" Вашингтона

Кина је, према наводима, за било какво деловање око Ирана поставила и сопствени услов, који се односи на Тајван. Си Ђинпинг је поручио да је Тајван „најважније питање у односима Кине и САД“, уз упозорење да би евентуално мешање Вашингтона могло довести до озбиљног сукоба и „веома опасне ситуације“ за свет.

Занимљива је, како се истиче, разлика у званичним саопштењима две стране након састанка. Док је кинеска страна наглашавала упозорења у вези са Тајваном, у саопштењу Беле куће то питање уопште није поменуто.

Америчка страна фокусирала се на слободан проток нафте и смањење трговине фентанилом, избегавајући директно отварање најосетљивијег политичког питања. У Тајпеју, према наводима, расте забринутост да би Вашингтон могао направити стратешке уступке у циљу постизања договора око Ирана.

Контрола стратешких ресурса

У односу на ранији период, однос снага се, како се оцењује, значајно променио, пре свега због кинеске доминације у сектору ретких земљаних метала и магнета.

У контексту ратова на Блиском истоку и у Украјини, америчке залихе наоружања и напредних система, укључујући ракете и паметне бомбе, у великој мери зависе од материјала које контролише Кина. Си је, према наводима, већ раније користио ову полугу притиска, када је запретио ограничавањем извоза, што је, како се тврди, довело до попуштања америчке стране.

Како се оцењује, Пекинг не жури ка отвореном конфликту, већ користи стратегију дугорочног балансирања и економског притиска, док Вашингтон троши ресурсе у више глобалних кризних жаришта.

Тукидидова замка

Током разговора, Си Ђинпинг је, како се наводи, отворио и питање такозване „Тукидидове замке“ - историјског обрасца у којем растућа сила улази у сукоб са постојећом доминантном силом. Према тој интерпретацији, циљ Пекинга није директан рат, већ очување стабилности која Кини омогућава даљи технолошки и економски развој и јачање независности.

Трамп је, упркос доласку са високим очекивањима и пратњом из пословног света, према оцени аналитичара, морао да се суочи са чињеницом да се однос снага у овом глобалном „шаховском мечу“ променио.

Како се закључује, Си Ђинпинг је у овом сусрету показао значајно чвршћу преговарачку позицију у односу на америчког председника.