ПОРЦЕЛАНСКЕ ЛУТКЕ СУ МНОГИМА ЈЕЗИВЕ, ПОПУТ ОНЕ ИЗ ФИЛМА "АНАБЕЛ" Ипак, једна је спасила живот девојчици! (ВИДЕО)
Невероватна прича
Музеј уникатних лутака, који се сматра једним од најнеобичнијих у Москви, напунио је 25 година. Међу више од 6.000 порцеланских, дрвених и крпених лепотица из разних делова света, налази се и једна лутка која је спасила живот девојчици у тешким и трагичним месецима у опкољеном Лењинграду током Великог отаџбинског рата.
ВЕЛИКИ МУДРАЦИ СУ ВИШЕ ПУТА УПОЗОРАВАЛИ РУСИЈУ: Све се обистинило, зато се народ масовно окреће старчеству
ХОРОР У ВОЗУ, 10 ЉУДИ ИЗБОДЕНО НОЖЕМ! Нападач (24) обучен као Џокер их прскао киселином, па запалио вагон (ВИДЕО)
НЕПРИЈАТНА СИТУАЦИЈА У РИМУ: Ванг Ји и Блинкен разменили тешке речи, шкргућу зубима због Тајвана
Музеј уникатних лутака је 1996. године основала уметница Јулија Вишњевска, на основу своје личне колекције.
Реч је о ретким антикварним луткама, које потичу из периода од краја 17. до почетка 20. века, из Немачке, Француске, Енглеске, Русије, Јапана. Ту су и кућице и разноврсни предмети за лутке, попут порцеланских сервиса, гвоздених пегли, шиваћих машина "сингер", намештаја, шешира, сунцобрана, торбица и свега онога што је чинило свакодневицу тог времена.
Све је почело на улици
Прву антикварну лутку Јулија Вишњевска је пронашла на улици.
- Једноставно нисам могла само да прођем поред ње - прича уметница.
Играчка је била у веома лошем стању и била јој је потребна рестаурација. Управо од тог тренутка Јулија се посветила новом хобију – сакупљању и обнављању старинских лутака. После неколико година порцеланске, дрвене, оловне и многе друге лепотице испуниле су све ормане и полице у њеној кући.
- Јулија Вишњевска је један од зачетника професионалног сакупљања антикварних лутки у Русији. Овај музеј је први овакве врсте у нашој земљи. С једне стране, то његову поставку чини невероватно драгоценом и привлачном, а с друге стране, представља за музеј велику одговорност. Чување и увећавање колекције је задатак сваког музеја, па и нашег - каже директорка Музеја Људимла Морозова.
Најпрепознатљивији експонат – звезда телевизијских екрана
Многи посетиоци у Музеј уникатних лутака долазе да би видели знамениту Суок – лутку из совјетског играног филма Алексеја Баталова и Јосифа Шапира "Три дебељка" (1966). Сада је девојчица у лепој хаљини и с розе машном главни украс поставке, а овог новембра пуни 55 година.
Лутке за игру, обредне, сакралне и модне лутке
Током целе историје човечанства лутке су биле важан део људског живота. Коришћене су за заштиту, украс, као симбол луксуза и за разне друге циљеве. Један од најстаријих експоната у музеју је дрвена фигурица бебе Исуса, која је израђена пре око 350 година.
- Ова фигурица је најпопуларнија међу религиозним, сакралним луткама. Исус је израђен од једног комада дрвета, прекривен је алабастером и бојом. То је веома фини рад, који је захтевао огромно мајсторство и много времена - објашњава Људмила Морозова.
Када је реч о луткама за игру, према речима директорке музеја, оне до средине 19. века нису биле честа појава.
- Према деци су се односили много суздржаније. Игре су сматране нечим што би могло да их размази - наводи Морозова.
Лутке као симбол богатства
Лутке као играчке је мало ко могао да приушти себи. У 19. и почетком 20. века чак и у богатим породицама деца су имала углавном само по једну лутку. Произвођачи су, међутим, чинили све да њихова роба постане доступна.
- Алтернатива су постале "лутке за сиромашне". Приликом производње лутака штедело се на свему. Глава је била испуњена композитним материјалом, прекривеним танким слојем воска. Руке су биле прављене од дрвета и почињале су тек од лакта. Тканине су подсећале на газу, али су с годинама усавршаване и постајале дебље и постојаније - наводи Морозова.
Због тога су сада такве лутке међу колекционарима драгоценије чак и од порцуланских лутака. Такве играчке су могле да "преживе векове" једино чудом, али Музеј уникатних лутака поседује и такве експонате.
Шта још крије Музеј уникатних лутака
У поставци Музеја могу се видети и порцеланске лутке израђене у Француској, Немачкој и Русији. Посебно су ретки примерци направљени у фабрици "Журављов и Кочешков" која је постојала пре револуције.
- Лутке њихове производње се могу лако препознати по облику очију, које су врло округле, имају велике зубе и розикасти тен. За њих се говорило да су "крв с млеком", јер су биле розикасте и исијавале су здравље - каже Морозова.
У време НЕП-а (Нове економске политике у Совјетском Савезу) ова фабрика је уништена као "буржоаски вишак". Бојећи се непријатности људи су износили те лутке чак и из својих кућа и јавно их уништавали.
- Данас су лутке "Журављов и Кочешков" понос наше колекције - наглашава Морозова.
Лутка која је спасила девојчицу у опкољеном Лењинграду
Међу експонатима је још један интересантан предмет – порцеланска лутка која је "спасила" девојчицу у окупираном Лењинграду у време Великог отаџбинског рата.
- Често су деца, приликом евакуације, носила са собом омиљене лутке као успомену на дом и добра, безбрижна времена. Своју власницу лутка је спасила тако што је дете, играјући се с њом, успело да заборави на глад, жеђ и хладноћу, као и на то да је потпуно сама већ неколико дана. Одлазећи из блокираног Лењинграда девојчица је понела са собом ту велику порцеланску лутку без имало размишљања - прича Морозова.
Ремек-дела луткара из протеклих векова, која се налазе у музеју, иако су смештена у малом простору, сматрају се једном од најзначајнијих колекција у Европи.