Пожари библијских размера изненадили све, али не и ЊИХ: Грчки стручњаци упозоравали на КАТАСТРОФУ!
Неопходна превентива
Куће саграђене у борицима, непостојање планова за евакуацију, лоше организовани ватрогасци и хитне службе због мера штедње - страшни пожари око Атине можда су изненадили Грке, али не и стручњаке.
Прочитајте и:
Најмање 80 људи погинуло је у пожарима који су букнули у понедељак вече, па се грчкој влади премијера Алексиса Ципраса постављају питања како је могла да дозволи да уопште дође до такве катастрофе.
Према стручњаку за шумарство Никосу Бокарису, регион у ком је село Мати испунио је све услове за катастрофу библијских размера. Бокарис наглашава како је то било неизбежно због кућа нагураних међу боровима, од којих неке немају ни прилазни пут.
- Борови су стари, врло високи и широки, а то је све гориво за ширење пламена. Тако се ствара огромна топлотна маса - рекао је Бокарис за АФП.
Грчка проживљава вруће лето, а ветрови знају да дувају и до 100 километара на сат, носећи ватру кроз шуме коју су "суве попут барута".
Премијер Ципрас рекао је како су временски услови допринели ватреној стихији, са чиме се донекле слаже Костис Каламбокидис, стручњак за географију и природне катастрофе.
- Сасвим је јасно да климатске промене стварају све екстремније временске услове - каже Каламбокидис.
- Исту ствар видимо и у Калифорнији, чак и у земљама које су добро опремљене за борбу против пожара, претња коју ствара градња урбаних центара у шумама је огромна - додаје он.
Иако су стручњаци сложни да до пожара таквих размера долази највише због климатских промена, Ципрас је занемарио врло битну ставку.
- Превенција. Уморни смо од сталног понављања, а да се ништа не мења. Добро урађен план евакуације могао је да умањи број жртава у Матију - истиче Кристијани Теохари, стручњак за околину.
Неколико жртава остало је заробљено у аутомобилима због саобраћајног колапса до којих је дошло када су успаничени становници и туристи покушали да побегну.
Катастрофи су допринели и бројни други фактори - сведоци су говорили о хидрантима који нису радили и неуредним баштама и двориштима, као и да је високо и широко дрвеће додиривало кровове кућа.
Бокарис истиче како су мере штедње уведене након грчке кризе 2010. довеле до запуштајна хитних служби.
- Ватра није чекала да криза заврши, али је сасвим сигурно да смањење издвајања за јавне службе није помогло - рекао је Бокарис.
То потврђују службене статистике - грчки ватрогасци имали су прошле године буџет од 354 милиона евра, према 452 милиона евра 2009. Слаба свест јавности о опасности од пожара и неспремност локалног становништва додатно су увећали штету у Матију. Један од преживелих каже како "никада није ни замишљао" да би пожар могао доћи до села.
Након разорних пожара 2007. који су усмртили 77 људи на остреву Евији, Грчка је почела јаче да улаже у ватрогасне службе које су биле превише зависне од ваздушне помоћи.
- На крају свега, не знам ко је шта или није радио, али судећи по исходу није успело - закључује Бокарис.