Преломни избори у Јерменији: Грађани бирају између ЕУ и Русије - Пашињан на великом тесту, Кремљ има свог човека (ВИДЕО)

Ова мала јужнокавкаска држава са три милиона становника суочава се са све већим економским притиском из Москве, док премијер Никол Пашињан покушава да освоји нови мандат обећавајући европске интеграције.

Избори су привукли велику међународну пажњу јер се Јерменија последњих година постепено приближава Западу, иако је и даље снажно повезана са Русијом, својим највећим трговинским партнером. Заокрет ка Западу у великој мери је дело Пашињана.

Од доласка на власт 2018. године, он је земљу усмерио даље од Москве, усвојио закон којим је покренут процес приступања Европској унији и убрзао мировни процес са суседним Азербејџаном кроз споразум постигнут уз посредовање Сједињених Држава. Тај споразум донео му је подршку америчког председника Доналда Трампа.

Пашињан је почетком године у главном граду Јеревану био домаћин великог самита европских лидера и украјинског председника Володимира Зеленског.

Ипак, упркос тим успесима, његова подршка међу бирачима пала је са 54 одсто 2021. године на око 30 процената данас.

Главни разлог за то је Нагорно-Карабах, планинска енклава унутар Азербејџана у којој је до 2023. живело око 100.000 етничких Јермена, све док Азербејџан није војном силом преузео контролу над том територијом.

Пашињанови критичари никада му нису опростили уступке које је направио зарад мира са Азербејџаном, укључујући и одбијање да води кампању за ослобађање бивших лидера Нагорно-Карабаха који се налазе у затворима у Азербејџану.

Ни мировни споразум са Азербејџаном није општеприхваћен. Према једном недавном истраживању јавног мњења, 44 одсто грађана га подржава, док му се 41 одсто противи.

Његови противници данас делују кроз више опозиционих странака и савеза. Међу најзначајнијима је савез "Алијанса за Јерменију", који предводи бивши председник Роберт Кочарјан. Друга важна опозициона фигура је бивши председник Серж Саргсјан, чија "Републиканска партија" не учествује на изборима, али је позвала своје присталице да гласају против актуелног премијера.

Обојица тврде да је обнављање дубоких војних и економских веза са Русијом једини пут ка националној безбедности Јерменије.

Пашињанов главни изазивач је милијардер Самвел Карапетјан, који је богатство стекао у Русији. Он се налази у кућном притвору због оптужби да је планирао рушење владе, па кампању води преко свог синовца.

Последње истраживање Међународног републиканског института показује да Пашињанова странка "Грађански уговор" води са 32 одсто подршке, док око 40 одсто бирача наводи да не верује ниједном политичком лидеру.

Када би опозиционе странке наступиле заједно, могле би да парирају Пашињановом резултату, али подељене немају довољно снаге да га победе.

Над изборима се надвија сенка Москве. Прошлог месеца руски председник Владимир Путин упозорио је на економске користи које би Јерменија могла да изгуби уколико настави приближавање Западу. Том приликом је нагласио да је "криза у Украјини почела покушајима приближавања Европској унији".

Након политичких порука уследиле су и конкретне мере. За две недеље пред изборе, Москва је забранила увоз јерменског цвећа, минералне воде, коњака, свежег воћа и поврћа.

Русија је највећи трговински партнер Јерменије и чинила је 36 одсто њене спољне трговине током 2025. године.

- Москва покушава да утиче на коначне резултате гласања 7. јуна - оценио је Хајказ Фањан из Јерменског центра за социоекономске студије.

Он истиче да је зависност Јерменије од руског војног наоружања значајно смањена и да данас око 95 одсто војног увоза долази из Индије, Француске, Кине и других земаља.

- Једини начин на који Русија сада може да утиче на Јерменију јесте преко економије - рекао је Фањан.

Ипак, то је и даље снажно средство притиска. Русија Јерменији испоручује гас по цени од 177,5 долара за хиљаду кубних метара, док тржишна цена у Европи премашује 600 долара.

Крајем маја Путин је такође позвао Јерменију да што пре одржи референдум о томе да ли жели да се прикључи Европској унији или да остане у оквиру Евроазијске економске уније, трговинског блока предвођеног Русијом. Пашињан је избегао директан одговор.

Иако развија добре односе са европским лидерима, Јерменија још нема ни статус кандидата за чланство у ЕУ, а само чланство је и даље веома далеко.

- Наставићемо да радимо у оквиру Евроазијске економске уније док избор између садашњег чланства и Европске уније не постане неизбежан. Данас је тај избор још увек теоријске природе - рекао је он.

Европска унија, међутим, није остала по страни. Председница Урсула фон дер Лајенобећала је у четвртак 50 милиона евра помоћи Јерменији, оценивши да Москва "користи економске односе као политичко оружје". Такође је најавила олакшавање трговине за производе које је Русија ставила под забрану.

Пашињан је водио кампању под слоганом "Изаберите мир".

Међутим, кампању су обележиле и тензије, нарочито између премијера и расељених Јермена из Карабаха. Један инцидент завршио се тако што је Пашињан увредио грађанског активисту Артура Осипјана, који је потом ухапшен под оптужбом да је ометао изборну кампању и започео штрајк глађу у знак протеста.

Опозиција тврди да Пашињан показује све више ауторитарних тенденција и да користи државне ресурсе у своју корист, укључујући наводне притиске на државне службенике да присуствују његовим скуповима.

- Пашињан и његов режим користе све могуће и немогуће административне полуге. Шире атмосферу страха и уцена - изјавио је посланик опозиционог савеза Јерменија Артур Хачатријан. Не могу да се сетим ниједне кампање која је била оволико напета.

Пашињан на изборе излази са својом доктрином "Стварна Јерменија" - државом која живи у миру са Азербејџаном и интегрише се у Европу, уместо да своју будућност гради на територијалним претензијама и зависности од Москве.

Иако му је подршка значајно опала, за многе бираче он и даље представља једину алтернативу повратку прошлости коју су обележили корупција и ауторитаризам.

За обичне грађане Јерменије који излазе на биралишта питање је једноставно, али тешко: да ли су спремни да поднесу економске трошкове пута који је Пашињан изабрао, а које Русија настоји да учини што видљивијим, знајући да је европска будућност њихове земље још увек веома далека. На то питање одговор ће дати гласање 7. јуна.

Србија Данас/BBC