Кључни избори у Мађарској: Орбанов Фидес или Мађарова Тиса - ево шта кажу анкете и колико су поуздане
Мађарска се суочава са најважнијим парламентарним изборима од добровољног повлачења мађарских комуниста са власти 1989/90. године. Реч је о томе да ли премијер Мађарске Виктор Орбан и његов систем власти могу да буду смењени на изборима или не.
Први пут од 2010. постоји реална могућност да победи нека опозициона странка – конзервативна партија Тиса, коју предводи Орбанов изазивач Петер Мађар.
Како је Орбан преобликовао Мађарску?
Након прве изборне победе са двотрећинском већином у пролеће 2010, Орбан је прогласио „систем националне сарадње" (НЕР). У државном апарату, администрацији и правосуђу, као и у јавној служби, спроведена је смена елита, а кључна места попуњена су његовим лојалним сарадницима. Мађарска је претворена у изразито централизовану државу.
Орбан је у целини ослабио систем контроле власти и тиме смањио могућности за политичку противтежу. Већи део штампаних и електронских медија стављен је под контролу власти– директно или индиректно преко компанија и фондација блиских Фидесу. Аутономија универзитета је укинута, а значајан део државне и јавне имовине пребачен је под контролу фондација повезаних са Орбаном.
Стручњаци зато Мађарску описују као „хибридни систем" између демократије и диктатуре, пише DW.
Зашто многи Мађари желе промену власти?
Орбанова економска и пореска политика иде у прилог његовој друштвеној бази из вишег средњег слоја. Материјални положај многих других грађана Мађарске последњих година се, међутим, погоршао. Томе се придружују лоше стање јавне инфраструктуре, здравственог и образовног система, као и широко распрострањено незадовољство због корупције и упадљивих случајева незаконитог богаћења.
Истовремено, многи Мађари су уморни од вербалне атмосфере готово грађанског рата коју Орбан подстиче – на пример од апсурдног приказивања Украјине као оличења зла или сталног означавања свих критичара као непријатеља и издајника отаџбине.
Шта кажу анкете и колико су поуздане?
Мађарски истраживачи јавног мњења сматрају да већина бирача у земљи жели промену власти. Независни институти за истраживање јавног мњења већ више од годину дана предвиђају, делом и знатну, предност странке Тиса у односу на Орбанов Фидес.
Ипак, такве процене само ограничено одражавају шансе појединачних кандидата у изборним јединицама. Уз то, бирачко тело Фидеса – пре свега старији грађани и пензионери у мањим градовима и селима – није у потпуности обухваћено анкетама. Због тога резултати анкета могу бити погрешни. Ипак, већина изборних аналитичара сматра да је вероватнија Орбанова смена на изборима.
Да ли је Орбанов режим уопште могуће сменити на изборима?
После доласка на власт 2010. године, странка Фидес је спровела велике измене изборног система, са јачим нагласком на већински принцип, што тој партији и данас даје знатну предност.
Од укупно 199 посланика у парламенту, њих 106 бира се у директним изборним јединицама простом већином. Изборне јединице које су склоне Фидесу углавном су мање, па је за избор једног посланика у њима потребно мање гласова. На изборима 2022. Фидес је тако освојио око 53 одсто гласова, али је добио знатно више изборних јединица, што му је донело готово 68 одсто посланичких места у парламенту – дакле двотрећинску већину.
Етнички Мађари из суседних земаља који имају мађарско држављанство могу да гласају за партијске листе и то путем поште. Насупрот томе, мађари који живе и раде у западној Европи, који су углавном критични према Орбану, могу да гласају само у амбасадама и у малом броју конзулата, али не и поштом.
Мађарски стручњаци за изборе зато оцењују изборни систем као неправедан. Промена власти је, дакле, знатно тежа – али је могућа.
Да ли би Орбанов режим могао да фалсификује изборе?
Стручњаци за изборе у Мађарској сматрају да до фалсификовања гласова на самим бирачким местима вероватно неће доћи, јер опозициона Тиса организује паралелно бројање гласова.
Међутим, код гласања поштом, које користе Мађари из мањинских заједница у суседним земљама, постоје могућности манипулације. Њихови гласови могли би Орбану да обезбеде једно или два додатна посланичка места. Поред тога, интензивно се расправља и о куповини гласова у сиромашним регионима Мађарске, након што је један документарни филм разоткрио такву праксу.
Да ли би Орбан прихватио пораз и да ли су могући сукоби после избора?
Орбан се о том питању до сада није директно изјашњавао. Само је рекао да је на изборима некада побеђивао, а некада губио и да је Мађарска демократија.
Уколико би изгубио изборе, од његовог става и јасне поруке зависиће да ли ће његове присталице масовно изаћи на улице или не.
Ако би Орбан прогласио победу, вероватне су масовне демонстрације, па и насилни сукоби, јер су бес и огорченост према његовом режиму у међувремену постали широко распрострањени.
Шта би Петер Мађар урадио после промене власти?
Најважнији циљеви Петера Мађара и његове странке Тиса јесу удаљавање Мађарске од Русије и повратак земље као поузданог савезника Европске уније и НАТО – али не без ограничења.
У политици према миграцијама и Украјини Мађар жели делимично или у потпуности да задржи досадашњу мађарску линију, али без потпуне конфронтације са Европском унијом.
На унутрашњем плану Мађар најављује оштар обрачун са корупцијом и „промену система". То, између осталог, подразумева праведнији изборни систем, ограничење мандата премијера на два изборна циклуса и нови устав.
Орбан и други високи политичари из његовог окружења могли би да се суоче са оптужбама за корупцију и велеиздају.
Да ли је могуће демонтирати Орбанов систем?
Орбан је предузео бројне мере како би се заштитио од губитка власти. За многе промене у систему потребна је двотрећинска већина у парламенту, а многе кључне функције попуњене су на дужи временски период.
Због тога би такозвана Орбанова „дубока држава" могла лако да саботира владу која располаже само простом већином. Али чак и са двотрећинском већином могло би да прође више година пре него што би Тиса у потпуности променила Орбанов систем.
Србија Данас/DW
