Преминуо Рокфелер

Џон Д. Рокфелер ИВ, познат као Џеј Рокфелер, бивши амерички сенатор, гувернер Западне Вирџиније и наследник једне од најбогатијих породица у историји Сједињених Америчких Држава, преминуо је у петак, 6. новембра, у 89. години у свом дому у Вашингтону. Био је праунук легендарног нафтног магната Џона Д. Рокфелера, оснивача компаније „Стандард Оил“ и првог милијардера у историји САД.

Вест о смрти Џона Д. Рокфелера ИВ потврдила је његова породица, а јавности ју је саопштила представница породице Шели Роџерс.

Иако је рођен у једној од најутицајнијих и најбогатијих америчких породица, Рокфелер је велики део живота посветио политици, борби против сиромаштва, правима радника и унапређењу здравствене заштите.

Током политичке каријере био је два пута гувернер Западне Вирџиније, док је у америчком Сенату провео чак три деценије, од 1985. до 2015. године.

Наследник милијардерске династије изабрао другачији живот

Џон Дејвисон Рокфелер ИВ рођен је 18. јуна 1937. године на Менхетну, као једини син Џона Д. Рокфелера III и Бланчет Фери Хокер Рокфелер.

Његов прадеда, Џон Д. Рокфелер, основао је нафтну компанију „Стандард Оил“ и постао први милијардер у историји Сједињених Америчких Држава.

Породица Рокфелер деценијама је имала огроман утицај на америчку економију, политику и друштво, а њени чланови били су банкари, пословни магнати, филантропи, гувернери и високи државни функционери.

Међутим, Џеј Рокфелер одлучио је да изгради сопствени политички идентитет.

Након школовања на престижним америчким универзитетима Харвард и Јејл, проучавао је језик и културу Јапана, где је једно време живео са свега 50 долара месечно.

Радио је у Мировном корпусу и Стејт департменту, али је прекретница у његовом животу уследила средином шездесетих година прошлог века.

Од живота са сиромашним рударима до америчког Сената

Када је имао 27 година, Рокфелер се прикључио федералном програму за борбу против сиромаштва и отишао у Емонс, мало рударско место у Западној Вирџинији.

Тамо је живео међу породицама рудара угља, у заједници у којој су сиромаштво и незапосленост представљали свакодневицу.

Већина од приближно 60 породица живела је од социјалне помоћи, док многи становници нису знали да читају и пишу.

Долазак богатог наследника изазвао је неповерење мештана, којима је било тешко да поверују да неко са презименом Рокфелер жели да им помогне.

Било му је потребно шест месеци да организује први састанак становника.

Упркос почетним тешкоћама, успео је да покрене неколико локалних иницијатива, међу којима су били оснивање дечјег бејзбол тима, удружења грађана и библиотеке, као и успостављање редовне аутобуске линије до Чарлстона.

То искуство трајно је променило његов поглед на друштво и политику.

"Заволео сам те људе и схватио да заиста могу да променим њихове животе", говорио је касније Рокфелер.

Два пута гувернер, пет пута сенатор

Политичку каријеру започео је 1966. године, када је изабран у Представнички дом законодавног тела Западне Вирџиније као кандидат Демократске странке.

Након тога обављао је функцију државног секретара Западне Вирџиније.

Први покушај да постане гувернер 1972. године завршио се поразом од републиканца Арча А. Мура Млађег.

Четири године касније, 1976, победио је на изборима и постао гувернер Западне Вирџиније.

На тој функцији остао је до 1985. године, након што је освојио и други мандат.

Његов други мандат обележила је тешка економска криза, током које је незапосленост у Западној Вирџинији достигла чак 21 одсто.

Године 1984. победио је на изборима за амерички Сенат, у којем је остао наредних 30 година.

За сенатора је биран укупно пет пута, а током каријере председавао је важним сенатским одборима за трговину, обавештајне послове и питања ратних ветерана.

Из политике се повукао у јануару 2015. године, када је имао 78 година.

Одбио прилику да наследи Роберта Кенедија

Једна од занимљивијих епизода из Рокфелерове политичке биографије догодила се након убиства америчког сенатора Роберта Ф. Кенедија 1968. године.

Његов ујак Нелсон Рокфелер, тадашњи гувернер Њујорка, разматрао је могућност да управо Џеја именује за Кенедијевог наследника у Сенату.

Међутим, млади Рокфелер одбио је понуду.

„Добио сам позив од ујака Нелсона, који ми је понудио место Бобија Кенедија у Сенату, али сам одмах одбио“, присетио се у разговору за „Њујорк тајмс“ 1991. године.

Уместо брзог уласка у највише политичке кругове, одлучио је да настави да гради каријеру у Западној Вирџинији.

Критиковао рат у Ираку и залагао се за права ветерана

Током дугогодишње сенаторске каријере Рокфелер је био један од утицајнијих демократа у америчком Конгресу.

Након терористичких напада 11. септембра 2001. године, у почетку је подржавао америчку инвазију на Ирак, ослањајући се на тврдње администрације председника Џорџа Буша о постојању оружја за масовно уништење.

Међутим, касније је постао један од критичара начина на који је америчка јавност уведена у рат.

Као председавајући Сенатског одбора за обавештајне послове, 2008. године надгледао је израду извештаја у којем је указано на неутемељене тврдње коришћене као оправдање за инвазију.

Посебно се залагао за права ратних ветерана и унапређење здравствених услуга које су им биле доступне.

Борио се за здравствену заштиту милиона Американаца

Један од најзначајнијих делова политичког наслеђа Џеја Рокфелера била је борба за доступнију здравствену заштиту.

Заједно са сенатором Едвардом Кенедијем подржавао је реформу здравственог система коју су почетком деведесетих година предлагали председник Бил Клинтон и Хилари Клинтон.

Иако тај план није усвојен, Рокфелер је наставио да ради на проширењу здравственог осигурања.

Године 1997. био је један од аутора закона којим је успостављен Програм здравственог осигурања деце (CHIP), намењен милионима деце из породица са ниским приходима.

Подржао је и здравствену реформу из 2010. године, познату као „Обамакер“.

Говорећи о својим политичким ставовима, једном приликом је поручио:

"То ме не чини либералом. Стало ми је."

Трагедија у руднику обележила његову борбу за безбедност радника

Посебну пажњу током политичке каријере посвећивао је безбедности рудара у Западној Вирџинији.

Након експлозије у руднику „Upper Биг Branch“ 2010. године, у којој је погинуло 29 рудара, захтевао је строже казне за кршење безбедносних прописа.

Реч је о једној од најтежих рударских несрећа у новијој америчкој историји.

Рокфелер је годинама критиковао компаније које нису поштовале прописе о заштити радника, а 2014. године поздравио је подизање оптужнице против бившег директора компаније која је управљала рудником.

Његова борба за права рудара била је непосредно повезана са искуствима која је стекао још као младић, живећи међу сиромашним породицама у Западној Вирџинији.

Огромно породично богатство и живот у политици

Иако је највећи део јавног живота посветио политици и социјалним питањима, Рокфелер никада није скривао своје богатство.

Био је један од најимућнијих чланова америчког Сената.

Поседовао је раскошну кућу у Чарлстону, велико имање у Западној Вирџинији, вилу у Вашингтону и ранч у Вајомингу.

Током изборних кампања трошио је значајна сопствена средства, због чега су га политички противници оптуживали да новцем покушава да обезбеди победу.

Ипак, његова политичка каријера трајала је готово пола века.

У знак признања за допринос јавној служби, Универзитет Западне Вирџиније је 2014. године своју Школу за јавну политику и политичке науке назвао по њему.

Иза себе оставио супругу, четворо деце и деветоро унучади

Џон Д. Рокфелер ИВ оженио се 1967. године Шерон Перси, ћерком америчког сенатора Чарлса Х. Персија.

Њихово венчање привукло је велику пажњу америчке јавности и доспело на насловну страну магазина „Лајф“.

Његова супруга касније је постала директорка јавне телевизијске и радио-станице WETA у Вашингтону.

Иза себе је оставио супругу, четворо деце – Џона Д. Рокфелера В, Валери, Чарлса и Џастина – као и деветоро унучади.

Смрћу Џеја Рокфелера завршена је вишедеценијска политичка каријера једног од најпознатијих наследника америчке милијардерске династије, који је упркос породичном богатству велики део живота посветио јавној служби и социјалним питањима.