ПРОНАЂЕНО ТЕЛО ПЕТНАЕСТОМЕСЕЧНОГ ДЕЧАКА: Тужан крај - потврђен идентитет бебе која се утопила са породицом (ВИДЕО)
Власти у Норвешкој решили су мистерију шта се тачно догодило 15-месечном Артину Ирану Незхаду, који је последњи пут виђен недељама пре и стотинама миља далеко.
Тело бебе дечака које су пронашли на обали било је у тамноплавој јакни са белим шавовима и одговарало је опису малог Артина.
РЕШЕНА МИСТЕРИЈА СТАРА 56 ГОДИНА: Радници геодетском опремом открили велику тајну, ево шта је лежало на ДНУ ЈЕЗЕРА
ДВОМЕСЕЧНУ БЕБУ ОСТАВИЛА ДИЛЕРИМА КАО ГАРАНЦИЈУ: Дете спасили полицајци, мајка је ухапшена (ВИДЕО)
СЕЉАНИ САГРАДИЛИ БИЗАРАН ЏИНОВСКИ ПЕНИС НАСРЕД ПУТА: Разлог ће вас шокирати, али и насмејати (ФОТО/ВИДЕО)
Наиме, овај малишан снимљен је у поменутом капуту у избегличком кампу у Калеу, недуго пре него што су се он и његова породица укрцали на пренатрпан чамац како би прешли Ламанш, а који се потом преврнуо.
Иако је Артиново тело откривено 1. јануара у близини Кармоја на југозападу Норвешке, норвешким властима је требало више од пет месеци да потврде његов идентитет. Идентификација је извршена проналажењем и поклапањем ДНК, уз помоћ специјалиста из Универзитетске болнице у Ослу.
Свих пет чланова Артинове курдско-иранске породице изгубило се у инциденту 27. октобра 2020. - његова мајка, Шива Мохамад Панахи, његов отац, Расул Иран Незхад, његова сестра, Анита која је имала девет година, и брат Армин који је имао шест, преноси Гардијан.
Убрзо након ове несреће тела осталих чланова пронађена су прилично брзо, међутим Артин није био пронађен. Он се водио као нестали све док формална идентификација није уследила у понедељак ове недеље.
Тежак живот породице
Након преласка иранске границе 7. августа 2020. године, из њихове куће у Сардашту, породица се преселила кроз Турску, а затим је бродом отишла у Италију пре него што је стигла до избегличког кампа у Калеу.
Како наводе тамошњи медији, десетине хиљада других избеглица сваке године крећу на слична ризична путовања, повлачећи огромне ризике које људи преузимају да би спасили своје животе.
Тражитељ азила који је прешао Ламанш из Калеа пре само неколико недеља и који је сада смештен у хотелу у Лондону од стране Министарства унутрашњих послова, рекао је да добро познаје породицу и да је живео поред њих у Калеу данима пре него што су покушали судбоносни прелаз. Он је испричао како је породица била под изузетним притиском кријумчара да пређу Ламанш. Према речима овог познаника, да је породица имала новца да плати скупљег кријумчара, сигурно би избегла овај инцидент и верује да би сви они могли бити живи и данас.
- Ако немате новца, не можете да спасите живот. Морате да умрете - рекао је овај познаник породице.
Познаник је испричао да је са дечаком Артином провео доста времена у кампу.
- Играо сам се с њим сваки дан. Био је тако сладак, диван и разигран. Нарочито је волео да се игра са фонтаном са пијаћом водом у кампу и увек је желео да иде тамо како би могао да се игра с водом - испричао је познаник породице.
Он је још испричао да је породица живела сиромашно у Ирану, где су Курди прогоњена мањина. Он каже да је Расул Иран Незхад понекад радио носећи робу попут кућних апарата на леђима преко планинског пограничног подручја у којем живе многи ирански Курди. Познаник наглашава да је овај посао био тежак и ризичан и за оне који би били ухваћени следиле су строге казне.
Како тврди комшија настрадалог дечака, породица је одлучила да оде у нади да ће пронаћи сигурност за себе и своју децу.
- Имали су пуно наде у стварању новог живота у Великој Британији. Шива је имала много лепих снова за децу. Желела је да стекну добро образовање у школама у Великој Британији, а затим наставе факултет. Анита је желела да постане глумица и већ је прошла неке глумачке тестове. Артин наравно није разумео прелазак Ламанша и достизање Велике Британије, али двоје старије деце јесу - испричао је комшија породице.
Он даље наводи да су они схватили су да су, пошто су напустили свој родни град Сардашт путујући кроз Турску, Италију и Француску, постали бескућници. Каже да су веровали су да ако могу да стигну до Велике Британије више неће бити у тој ситуацији.
Овај познаник породице објаснио је да су се кријумчари у северној Француској користили различитим системима. Рекао је да су у Калеу већина кријумчара били ирански Курди, а у оближњем Денкерку многи ирачки Курди.
Тражиоци азила пролазе тежак пут
Он објашњава целу процедуру за тражиоце азила. Наиме, тражиоци азила са већим финансијским средствима свој новац могу положити у неформалној, тајној, "берзи" новца, понекад у супермаркету или малој продавници и то је како каже као нека врста подземног међународног система за пренос новца.
Ако људи успешно дођу у Велику Британију, позову берзу и траже новац који ће бити пребачен кријумчару који организује прелаз. Ако прелазак не успе, новац се не преноси. Они који немају уопште новца присиљени су да раде за кријумчаре, помажући им у преласку граничних прелаза пре него што "зараде" бесплатан пролаз у крхком чамцу.
Они који имају нешто новца, али недовољно за "размену", кријумчарима нижег ранга плаћају нешто мање новца да би путовали у релативно добром чамцу са новим мотором који није опасно претрпан - објашњава познаник породице.
Према речима тражиоца азила, Артинова породица се првобитно обратила кријумчару нудећи релативно сигуран пролаз, али та особа их је одбила јер нису могли да приуште да му плате шта је желео.
- Имали су врло мало новца, молили су породицу и пријатеље да продају злато како би могли да плате кријумчару и успели су да прикупе 5.000 евра како би платили да цела породица пређе. Али кријумчар је рекао да ово није довољно - прича он.
Каже да је задржао гласовну поруку од Шиве која му је рекла да их је кријумчар одбио због недостатка средстава.
- Кријумчари су врло непоштени. Нису нас узели... Узели су неке од наших пријатеља који су платили више новца - рекла је Шива равним, очајним тоном у поруци говорне поште.
Пријатељ каже да је због овога мајка настрадалог дечака била безнадежна и разочарана, па је тако новац дала другом кријумчару који је наплаћивао мање.
- Али, присилио их је да пређу по лошем времену у пренатрпаном чамцу. Рекао је да породица треба да пређе да би му помогла јер је дуговао другом кријумчару којем је требао да се одужи - прича пријатељ.
Он каже да су те ноћи таласи били 70 цм, и да у оваквим условима многи кријумчари нису прелазили, јер је било веома опасно. Међутим, породица је била суочена са немогућим избором јер им је шверцер рекао да ако не пређу те ноћи, неће имати другу прилику, а новац им неће бити враћен. "Ако вечерас не пређете, само идите, новац вам неће бити враћен."
- Ако ми као тражиоци азила немамо законски начин да постигнемо безбедност, не преостаје нам ништа друго него да се служимо илегалним путем. На то је била принуђена породица која се утопила. Волио бих да могу да се одморе у миру у следећем свету - рекао је пријатељ.
Преостала Артинова породица је наводно обавештена и његови остаци треба да буду пребачени назад у Иран и сахрањени.